недеља, 28. јул 2013.

Aрборетум Шумарског факултета – урбана оаза

Мало Београђана познаје праву градску ботаничку оазу – Aрборетум Шумарског факултета. Ова јединствена збирка дрвећа и заштићено природно подручје у категорији споменика природе својом вишеструком наменом чини вредан и очуван амбијентални и пејзажно-архитектонски простор у систему градског зеленила. Његова вредност и изузетан научни и еколошко-едукативни значај огледају се, на првом месту, у очувању аутохтоних и алохтоних врста дрвећа, функцији општег и специјалног образовања и комплексног научноистраживачког рада, као и у могућности праћења специфичних веза, „такмичења” и степена аклиматизације појединих дрвенастих и жбунастих врста. Ту се разрађују и методе за размножавање и остварују услови за уношење нових врста и заштиту ретких, угрожених и заштићених биљних врста.

– Ова мало знана ботаничка колекција и зелена учионица на отвореном, са погледом на најуже градско језгро, подигнута је у оквиру факултетске окућнице пре више од пола века. Данас се простире на површини од 6,7 хектара, на надморској висини од 110 до 125 метара, у условима умерено континенталне климе. У Арборетуму расте више од 300 дрвенастих и жбунастих врста и унутарврсних група, представљених са преко 2.000 примерака. Према систематској припадности, заступљено је 177 лишћарских врста, 24 четинарске и 41 зимзелена врста. Најзаступљенији је род храстова, који је представљен са 13 врста, и род јавора са осам. На улазу, као посебан естетски елемент, истиче се вредна ботаничка, дендролошка и петрографска збирка, формирана током 2003. године. Овде данас у хармонији различитих декоративних форми и стенског материјала, донетог са бројних локалитета широм земље, расте више од 60 култивара декоративних четинара и лишћара и 40 врста перена – рекла је за Беоинфо начелница Секретаријата за заштиту животне средине Наташа Ђокић.

Као непосредна последица развоја арборетума, истакла је Ђокићева, на површини окућнице факултета формиран је и расадник са стаклеником, површине 200 квадратних метара. Данас се овде одвија успешна расадничка производња, намењена потребама наставе и научноистраживачког рада, али и комерцијалном пласману на тржиште. Повољан положај, вишеструка намена и историјско трајање овог јединственог простора дају му посебан чар неоткривене урбане оазе и одлике друге ботаничке баште града Београда. У веку екологије, значај и лепота арборетума свакако могу да буду позивница за партнерство и повратак природи, додала је Ђокићева.

Оснивач и дугогодишњи управник арборетума био је проф. др Бранислав Јовановић, професор Шумарског факултета у Београду и доајен шумарских наука, чувени педагог и дендролог, који је својим несебичним радом и залагањем оформио богату збирку. Уз њега, свој допринос у подизању арборетума дали су и проф. др Александар Туцовић и проф. др Емилија Вукићевић, као и бројни други наставници, сарадници факултета и генерације студената.

Арборетум је за посетиоце отворен радним данима од 8 до 16 часова. Организоване групне посете потребно је најавити управи арборетума на бројеве телефона 3053-958, 3053-928 или на мејл arboretum@sfb.rs.