Културна и природна добра
На подручју Београда налази се 449 непокретних културних добара од којих су 398 споменици културе, 21 просторно културно историјска целина, 22 археолошка налазишта, 8 знаменита места, од тога 15 добара од изузетног и 51 од великог значаја за Републику Србију. Бригу о непокретном културном наслеђу наше престонице поверена је од 1960. године Заводу за заштиту споменика културе који израђује предлоге Одлука за утврђивање за културно добро, израђује и изводи пројекте, припрема изложбе и издаје публикације у циљу популаризације и презентације нашег културног блага како бисмо га сачували и оставили у наслеђе генерацијама које тек долазе.
Неки од споменика културе који су уједно и најпрепознатљивији симболи Београда су Београдска тврђава, Доситејев лицеј, Конак кнегиње Љубице, Конак кнеза Милоша, Саборна црква, Бајракли џамија, Споменик Победнику и Вуку Стефановићу Караџићу, Дом Јеврема Грујића који је уједно и први објекат на територији Београда који је утврђен за непокретно културно добро.
Просторно културно-историјске целине, односно непокретна културна добра просторног карактера, кроз која свакодневно пролазимо, су Подручје кнез Михаилове улице, Топчидер, Грочанска чаршија, Косанчићев венац, Старо језгро Земуна, Централна зона Новог Београда, Светосавски плато, Теразије, док се на најстаријим историјским слојевима нашег града налазе археолошка налазишта Винча, Античког Сингидунума који се простире преко чак 5 градских општина и Античког Таурунума у Земуну. Знаменита места поседују споменичке вредности као места значајних историјских догађаја попут Бојчинске шуме и Споменика и гробља ослободилаца Београда 1806. године.