среда, 5. октобар 2016.

Мали: Николај Краснов оставио неизбрисив траг у архитектури Београда

Градоначелник Београда Синиша Мали и министар у Влади Москве Сергеј Черјомин открили су данас спомен-плочу Николају Краснову на Врачару, у улици која однедавно носи име чувеног руског архитекте. Градоначелник је том приликом оценио да је Николај Краснов својим радом и стваралаштвом оставио изузетно важан и неизбрисив траг у архитектури и урбанизму Београда. 

– Архитекта Краснов пројектовао је нека од најлепших здања у нашем главном граду, као што су зграда Министарства финансија и зграда Архива Србије. Радио је овај неуморни градитељ и на обнови цркве Ружице на Калемегдану и другим велелепним објектима у Београду, али и у другим градовима широм Србије. Краснов је пре много година успоставио градитељске мостове између Србије и Русије и на тај начин допринео ближем повезивању наша два народа – рекао је Мали.

Градоначелник је додао да су архитектонска дела овог ствараоца препознатљива како међу стручном јавношћу, тако и међу грађанима који се увек изнова диве лепоти здања које је осмислио и пројектовао. 

– Зато је обавеза свих нас да и у будућности успостављамо трајне мостове културног и сваког другог заједништва између српског и руског народа. Град Београд памти и не заборавља људе, уметнике, стручњаке, пријатеље који су уткали и поклонили део своје животне и радне енергије овом граду. Надамо се да ће и овај данашњи догађај допринети бољој сарадњи на свим пољима – навео је Мали.

Он је најавио да ће се наредне године подићи и споменик Краснову у парку Мањеж, чиме ће му се још једном показати захвалност и одати признање за све што је урадио. 

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин је подсетио да је Краснов рођен у московској губернији, те да је дванаест година био на функцији главног градског архитекте. Ипак, највећа дела оставио је на Криму, где је пројектовао више од 50 грађевина, између осталих Ливадијски дворац, али и у нашем главном граду, где је учествовао у градњи више од 60 објеката. Због тога га је назвао „руско-српским архитектом”.

– Откривајући спомен-плочу одајемо почаст човеку који је архитектонски обликовао Београд двадесетих и тридесетих година прошлог века и који је за њега постао друга родна кућа. То је данак за свих 90 хиљада руских емиграната, који су након револуције напустили своју земљу и у овој пронашли свој нов дом – рекао је Чепурин.

Сергеј Черјомин је захвалио градским властима и Београђанима који чувају успемену на Краснова и друге руске сународнике. 

– Краснов је своју душу и сво своје стваралаштво поклонио овој прелепој земљи, пројектујући ремек-дела у архитектури. Становницима Београда желим да никада више ниједно архитектонско дело, ниједна стамбена зграда нити кућа не буду бомбардовани и да остану вековима јер сматрам да је Београд један од најлепших главних градова Европе – истакао је  Черјомин. 

Заменик руководиоца Департмана за културно наслеђе Владе Москве Сергеј Мерзојан је  нагласио значај овог догађаја за Русију, али и то да је Краснов једнако верно служио својој отаџбини као и српском народу. Он је навео да је у својим радовима овај мајстор веома лепо спајао и комбиновао нове елементе у архитектури са класичним, уз декоративне украсе из различитих периода.  

Догађају су присуствовали заменик градоначелника Андреја Младеновић, главни урбаниста Милутин Фолић, помоћник градоначелника Борко Милосављевић, члан Градског већа Раденко Дурковић, градска секретарка за културу Ивона Јевтић и многи други. 

Спомен плоча Николају Краснову откивена је у оквиру привредне, културне и спортске манифестације „Дани Москве у Београду”, која траје до 7. октобра у главном граду Србије.