понедељак, 13. март 2017.
На новом Студентском тргу као у свом дому
Споменик Зорану Ђинђићу, некадашњем премијеру убијеном у атентату 2003. године, биће постављен наспрам обележја Његошу на будућем шеталишту – преуређеном Студентском тргу.
Позицију тог монумента, за који је град расписао међународни конкурс, одредио је аустријски архитекта Борис Подрека, рођен пре 77 година у Београду, аутор идејног решења Студентског трга, који ће са Васином улицом и Тргом републике бити претворен у пешачку зону.
Како ће споменик изгледати и од којег ће материјала бити сачињен, знаће се 16. октобра, када жири треба да обелодани резултате јавног надметања. Тик поред зграде у којој је Ђинђић некада живео, споменик ће, каже Подрека, бити видљив и са Трга републике и са Калемегдана.
– Када сам одређивао место за то обележје, нисам знао да је он становао на Студентском тргу и та чињеница ми је дошла као поклон јер је само потврдила моје уверење где треба да буде. То је место на коме се укрштају макро и микровизуре: најдужа оса – Калемегдан, Трг републике и она између два споменика. Оно је плод менталне анализе како би се дошло до артефакта, а сад долази уметност, скулптура. Плочама од тамног камена споменици ће бити повезани, а на платоу код Филозофског факултета биће пјацета, где ће пулсирати студентски живот – објашњава Подрека за лист Политика.
Комбинација светлих и тамних камених плоча, које неће бити строго геометријског облика, доминираће партером између Академског парка, зграде Ректората и хотела „Сквер најн”. У том простору, када се измести тролејбуска окретница и сагради подземна гаража, наћи ће се скулптуре испред Етнографског музеја, канделабри и клупе са обе стране трга, уска фонтана, мини-амфитеатар и по средини пергола. Она ће практично сакрити киоске и степениште и лифтове за гаражу.
– Тај простор било је тешко обликовати због његове пропорције. Он није ни улица ни трг јер је његова дужина шест пута већа од ширине. Геометријски ред у тој слободној органској текстури држе канделабри са обе стране. Импланти попут скулптура, трга који ће повезати Кнез Михаилову улицу и парк даће посебан шмек прошлости – истиче Подрека.
Средином Васине улице Подрека је предвидео клупе које ће моћи да се померају и дрворед, а левом страном улице од Трга републике протезаће се бициклистичка стаза према Калемегдану. Возила за доставу, полицијска и Хитне помоћи једина ће имати приступ том делу пешачке зоне која ће се наслањати на Трг републике. Његова обнова, према решењу архитеката Зорице Савичић и Зорана Дмитровића, требало би да почне на јесен.
Измештање тролејбуског терминуса, што је услов да се Подрекине идеје разиграју на Студентском тргу, Милутин Фолић, градски урбаниста, најављује за крај лета.
– Уредити партер града не значи само поставити камен, него осмислити простор тако да људе који су данас отуђени и усамљени измамите из куће да се срећу и воле у свом граду, као у свом дому. То желимо да направимо овде – објашњава Подрека, који ће свој ауторски печат оставити и на Косанчићевом и Топличином венцу.
Он није против изградње опере, филхармоније, нових мостова и галерије, али пре свих тих пројеката град би морао да се, истиче архитекта, позабави „еросом градске текстуре”. То значи да би требало да обнови плочнике, тротоаре, тргове, уличну расвету...
– Док шетам центром, гледам да не поломим ногу на искривљеним плочама. Београђани су се толико навикли на „разбијене” улице да их више и не примећују. Неки ме мрзе зато што то стално понављам, мисле да их критикујем и солим им памет. Али није. Тридесет мојих пројеката који се баве уређењем јавног отвореног простора реализовано је у осам европских држава и добро знам о чему говорим – истиче Подрека.
Уверавања градских челника да ће Београд добити нови имиџ и стати раме уз раме са светским метрополама које су „протерале” аутомобиле из центра, иако метроа који би их заменио нема ни у најавама, храбра су, али можда на стакленим ногама. Али, ако Подрекин пројекат буде изведен, као што обећава главни градски урбаниста Милутин Фолић, следеће године, Борис, који за себе каже да је средњоевропски архитекта, уписаће се у историју архитектуре престонице и као пројектант јавних објеката. Подрекино прво реализовано дело у родном граду је комплекс у Новом Београду, отворен 2012. године, у којој су по његовим решењима затим подигнути и хотел „Фалкенштајнер” и пословна зграда која се на њега наслања.
Са колегом Браниславом Митровићем радио је православну цркву у Јајинцима, али она није довршена. Идејно решење Музеја науке и технике у Скендербеговој улици остало је само на нивоу цртежа. Нуђено му је и да осмисли надоградњу аустријске амбасаде, али од тога се одустало јер инвеститори нису имали новца. Руке су дигли и улагачи који су га ангажовали да на локaцији некадашње кафане „Три листа дувана” пројектује хотел. Пре пет година требало је да скицира стамбено-пословни комплекс на месту некадашње фабрике „Беко”, испод Београдске тврђаве, али са грчким инвеститором није нашао заједнички језик.
Спомен-обележје Зорану Ђинђићу биће откривено 12. марта 2018. године, каже градски менаџер Горан Весић. Он верује да ће споменик на прави начин осликавати оно што је Ђинђић био за Србију.
– Он је спроводио реформе, желео је да се ова земља модернизује и верујемо да ћемо му се одужити за оно што је дао Србији – истиче Весић за Танјуг и подсећа да се споменик подиже на иницијативу премијера Александра Вучића.
До избора најбољег решења за споменик учесници треба да прођу двостепени конкурс. У првом кругу тог јавног надметања радови се предају до 15. јуна, а две недеље касније жири ће објавити резултате првог степена. Рок за предају решења у другом кругу је 28. септембар. Резултате жири објављује 16. октобра. Наградни фонд од 19.000 евра расподелиће на следећи начин: прва награда вредна је 8.000 евра, друга 5.000, трећепласирани ће добити 3.000, док ће три рада бити откупљена за по 1.000 евра. Председник жирија је професор Борис Подрека, а чланови су сликари – академици Душан Оташевић и Владимир Величковић и професор Чедомир Васић – и архитекта Милутин Фолић.
