недеља, 19. март 2017.

Отворен обновљени Музеј Јована Цвијића

Градоначелник Београда Синиша Мали  присуствовао је данас отварању обновљеног Музеја Јована Цвијића у Улици Јелене Ћетковић 5, који је након грађевинске реконструкције и рестаурације зидног сликарства од данас поново отворен за посетиоце. Отварању музеја присуствовала је и градска секретарка за културу Ивона Јевтић, председник САНУ Владимир Костић као и велики број јавних личности из света културе.

Синиша Мали је подсетио да је овај музеј отворен 1968. године и да његова обнова представља велики догађај за Музеј града Београда и све наше суграђане.

– Након разговора током 2014. године о потреби обнове овог музеја, већ 2015. је почела реконструкција и данас смо поносни што смо успели да овај велики споменик културе доведемо у репрезентативно стање и што је 1.500 предмета који су везани за живот и дело Јована Цвијића изложено на прави начин. То је важно за Град Београд, наше суграђане и госте Београда да би наш град постао културни, туристички и економски центар региона. Данашњи догађај важан је и за наше младе који се углавном баве савременим технологијама, да имају прилику да виде ко су научници који су задужили нашу земљу и град – рекао је градоначелник Београда.

Он је нагласио да ће град наставити да се бави реконструкцијом свих објеката Музеја Града Београда.

– Очекују нас два велика пројекта током наредне године: први је изградња Градске галерије на Косанчићевом венцу, који већ сада другачије изгледа јер је реконструкција целог тог простора у току. До краја године биће сређене све фасаде са декоративним осветљењем, обновљени калдрма и тротоари и тај део Београда биће културна целина којом ћемо се сви поносити. Наредне године крећемо и са изградњим галерије на том простору јер је идејно решење већ завршено а у току је израда главног пројекта. Други пројекат је зграда Музеја града Београда јер је неприхватљиво да град нема свој музеј, већ да буде раштркан на мноштво локација. Крећемо у набавку за пројектанта главног пројекта и почињемо са радовима, јер желимо да наша историја буде презентована на најбољи начин – казао је Синиша Мали, захваливши свима који су учествовали у обнови зграде Музеја Јована Цвијића и обећавши да ће Град Београд учинити све да и музеј у Младеновцу и Завичајни музеј у Земуну добију углед какав заслужују.

Директорка Музеја града Београда Татјана Корићанац подсетила је да је Град Београд финансирао комплетну обнову музеја и да је она обухватила како грађевинске радове тако и обнову зидног сликарства Драгутина Инкиострија Медењака. Укупна вредност обнове износила је 26,5 милиона динара а реконструкција објекта обухватила је грађевинске радове, сређивање и замену крова и олука, увођење даљинског грејања, хобловање и лакирање паркета, кречење и фарбање столарије. Рестаурацијом зидног сликарства санирана су оштећења, очишћене и конзервиране зидне сликане површине. Урађена је конзервација и рестаурација дрвеног намештаја (канабе, столице, столови), текстилних предмета (ћилими, завесе) а конзервирани су и метални предмети (лустери, биста, одликовања).

Јован Цвијић (1865–1927) припада научној, културној, друштвеној и политичкој историји Србије и Краљевине Југославије крајем 19. и почетком 20. века. Као професор Велике школе, један је од првих осам професора новоустановљеног Београдског универзитета и два пута његов ректор, доживотни председник Српске краљевске академије, учесник Мировне конференције у Паризу и научник светског гласа, Цвијић спада у интелектуални круг са другим великанима свог времена, као што су Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Михаило Петровић – Мика Алас, Стојан Новаковић, Александар Белић, Јован Скерлић и други. Патриота, национални радник и научник, одликовао се високим моралним и етичким особинама у свим областима свог рада, основао је Географски завод и Српско географско друштво, прве такве институције на Балкану.