четвртак, 25. мај 2017.

Фолић: Велики урбанистички пројекти унапредиће живот Београда

– Београд ће у наредних месец дана добити пасарелу која ће, осим што је скулптура необичног облика, имати и функцију да омогући пешацима пролаз од Калемегдана до Савског шеталишта – рекао је у интервјуу за „Телеграф” главни градски урбаниста Милутин Фолић.

Један од најлепших београдских пројеката резултат је заједничког рада нашег познатог уметника Мрђена Бајића, британског скулптора Ричарда Дикона и академика Бранислава Митровића. 

– Пасарела треба да повеже Калемегдан са Савским шеталиштем, гаражу на Бетон хали са Савским шеталиштем и ту исту гаражу са Калемегданом. Данас је готово немогуће да паркирате на Бетон хали и лагодно пређете на Калемегдан, али са њеном изградњом, то ће бити олакшано. Тиме ће гаража бити попуњенија и Калемегдан ће добити још једну гаражу јер је сад има само код Зоо-врта. Изградња почиње у наредних месец дана, чекамо још само издавање дозволе. Очекујем да до пролећа следеће године буде у функцији – открива градски архитекта.

Фолић је такође нагласио да се Стари савски мост не уклања, већ добија свој нови облик. 

– Остаће на том месту, добиће још по две саобраћајне траке, добиће пешачке и бициклистичке траке. Мост који је настао у време Другог светског рата, у време немачке окупације, добиће нови изглед и своју потпуну функцију. Тај мост је већ неко време у плановима Града Беогада и у саобраћајној мрежи града третира се као мост који има више саобраћајних трака и преко кога прелази већи број аутомобила. У наставку тог моста планирана је изградња тунела који треба да повеже Савски и Дунавски амфитеатар и за 11,5 одсто растерети центар града од транзитног саобраћаја, самим тим и омогући да центар града добије више дрвореда, пешачких и бициклистичких стаза. За тај мост је расписан архитектонски конкурс, који ће нам помоћи да одлучимо да ли ће бити задржана постојећа лучна конструкција или нека нова. Препорука Завода за заштиту споменика је да задржи лучни облик. Верујем да ће на одлуку комисије утицати то што је то стари војнички, немачки мост, што није од архитектонске важности, и што ће брзо постати небезбедан за коришћење. У наредних месец дана комисија ће донети одлуку, а до краја следеће године, ако буде довољно средстава, може да се крене са радовима – рекао је Фолић за „Телеграф”.

Он је истакао и да су у току и идејна решења за мост преко Аде Хује, који би након трансформације преко Саве могао да буде следећи мост који ради Град Београд, а радови би могли да почну 2019. године. Градски урбаниста истиче и да су радови на новом булевару у већој мери завршени, компликованије мостовске конструкције урађене, као и сва инфраструктура, тако да је питање месеца када ће то бити завршено.

Говорећи о гондолама, Милутин Фолић је истакао да су оне еколошки прихватљив вид превоза. 

– Када и да ли ће бити изведене зависи од средстава. Гондоле би биле корисне, али су изузетно скупе. Прва гондола би могла да повезује Ушће са Калемегданом и за њу је у припреми планска документација. Желимо да оживимо Ушће како Новобеограђани не би морали да иду на рекреацију или у шетњу на Аду. Парк ће бити повезан пешачким стазама за насеља која се наслањају уз Булевар Николе Тесле са садржајима уз реку. Стазе ће бити тематске. Музеј савремене уметности ће бити отворен у октобру и идемо на то да се завршетак „уметничке стазе” поклопи са тим. Надамо се да ће та стаза извући и повући оне који шопингују у ТЦ „Ушће” ка музеју, самим тим и на шеталиште. Имаћемо стазу где је тематика вода, стазу где је тематика Србија код Палате „Србија”, стазу музике која ће повезивати будућу филхармонију са Булеваром Николе Тесле.

Главни урбаниста је истакао да ИМЕ пројекат промовише еколошку хијерархију у којој предност треба да имају пешаци, бициклисти, јавни превоз, па тек онда аутомобили. 

– Ширићемо пешачке зоне, информисаћемо пешаке уз помоћ мапа по граду на четири језика (српски, енглески, руски, кинески) јер очекујемо велики број руских и кинеских посетилаца којима за Србију не треба виза. Посебан пројекат у оквиру пројекта ИМЕ зове се „Бициклирај Београдом” и он предвиђа да бицикл постане средство превоза којим ћемо ићи на факултет, на посао, на кафу, у позориште. Ако буде све како смо планирали, очекујемо да у наредне две године подигнемо коришћење бицикла у дневној расподели превоза са 0,7 на пет одсто, а у наредних 10 година још за пет. Планирано је 120 километара нових бициклистичких стаза у Београду, углавном на десној обали Саве и Дунава. Пројекат „Београд на води” значајно ће допринети томе јер је тамо свака саобраћајница добила и добиће бициклистичку стазу. Повезали смо недавно Бранков мост са Поп Лукином улицом, увели смо бициклистички саобраћај са Новог Београда у центар града… Реконструкцијом Кнеза Милоша, која је предвиђена са подземном гаражом, спуштамо аутомобиле паркиране на тротоару и ослобађамо простор за бициклисте и пешаке, чиме ћемо повезати стазу са Бањице и Топчидерске звезде, поред Прокопа, до центра града. Биће и нових 200 паркиралишта за бицикле ове године, око пешачке зоне у Земуну и у центру града – рекао је Фолић за „Телеграф”.

Он је најавио и да ће у наредних месец дана бити расписан конкурс за „Бајк шер систем” за оператера за јавне бицикле.

– Иако каснимо за светом где то постоји одавно, данас је много јефтинија набавка бицикла који има испомоћ на електрични погон. Полуелектрични бицикл ће за брдовити Београд бити изузетно корисна ствар јер код узбрдица се укључује електромотор који помаже бициклисти да се успење. Иначе, идеја је да се провуче примарна бициклистичка мрежа код главних саобраћајница, а да код блоковских саобраћајница, које су сада зоне између улица Цара Душана, Тадеуша Кошћушка и Француске, буде успорен саобраћај и јасно обележено да ту бициклисти имају приоритет на самом коловозу. Такође, на многим раскрсницама аутомобили ће бити остављени у нивоу са пешацима, тако да аутомобили који ту прелазе имају јасну назнаку да пешаци имају предност. Рецимо, када се пројектује тротоар, онда се не стављају баријере на тај тротоар, забрањено је постављање канти, жардињера, знакова, реклама, да би тротоар остао чист и пешаци имали несметано кретање. Када је јак пешачки ток и треба да пређу преко саобраћајнице, ту се површине праве тако да пешаци не силазе за 15 центиметара, него аутомобили морају да се попну 15 центиметара и сиђу одатле – каже Фолић.

Говорећи о пешачким зонама, главни градски урбаниста наглашава да је Београд  можда и последњи град у Европи који нема развијену пешачку зону.

– Завршили смо Улицу Вука Караџића, део Змај Јовине, Обилићев венац, Цара Лазара и део Краља Петра. Ширењем пешачке зоне повећавамо и капацитете паркиралишта. Гаража на Обилићевом венцу је затворена, али ћемо је отворити у наредних месец дана и имаће 200 места више него пре, а аутомобили са паркинг места биће паркирани у гаражи, чиме ослобађамо места за нова стабла, пешаке… Завршава се и паркинг испод шопинг центра у Рајићевој улици, који ће имати још 450 паркинг места. Идеја је и да се Улица Краљевића Марка, која повезује Зелени венац и ново шеталиште поред Саве, претвори у пешачку улицу. Одатле ће се пешачки саобраћај сливати из Кнез Михаилове улице доле поред реке. Један лук иде кроз Обилићев венац и Улицу Вука Караџића до Топличиног венца и даље на Косанчић, други је Краља Петра, који такође силази на Косанчић, одатле до Карађорђеве и Бетон хале и трећи силази низ Улицу Краљевића Марка – казао је Милутин Фолић за „Телеграф”.