четвртак, 22. јун 2017.

Представљена Стратегија развоја града Београда до 2021. године

Помоћник градоначелника Београда Борко Милосављевић представио је данас у Старом двору Стратегију развоја града Београда до 2021. године. У присуству градоначелника Београда Синише Малог, његовог заменика Андреје Младеновића,  помоћника градоначелника Слободана Милосављевића, председника Скупштине града Николе Никодијевића, његове заменице Андрее Радуловић, чланова Градског већа,  градских секретара и директора градских јавних комуналних предузећа, Борко Милосављевић представио је овај кровни стратешки документ којим се јасно дефинишу кључни правци развоја града до 2021. године.

Милосављевић је истакао да Стратегија трасира главне правце развоја Београда, али обухвата и све што је постигнуто током претходне две године. 

– Надам се да је ово пројекат који ће окренути страницу не само у Београду већ и на вишим нивоима, да стратешки документи не буду мртво слово на папиру, већ заиста линија водиља свим генерацијама које буду наслеђивале руковођење градом и државом, како не би полазили увек од почетка, већ да имамо основ и путоказ који ће нас водити. Зато овај документ има јасно одређене стратешке циљеве, мере и акциони план – рекао је у уводу Борко Милосављевић, истакавши да Стратегија града Београда није списак лепих жеља, већ документ који јасно дефинише циљеве које на бази одређених индикатора свако може да провери и упореди.

Помоћник градоначелника истакао је да Стратегија града дефинише визију, мисију и стратешке циљеве, а у оквиру њих приоритете, мере и индикаторе. 

– Визија главног града подразумева да Београд мора бити урбан, одржив, одговоран, динамичан и развијен европски регион. Мисија града јасно је дефинисана кроз три кључна параметра, а то су одговорно, транспарентно и ефикасно управљање јавним пословима, ресурсима и Градском управом, потом константно унапређење квалитета живота и на крају позиционирање Београда као савремене европске метрополе, привредног, образовног, туристичког и културног центра овог дела Европе. Суштина наше стратегије је фокусирање на квалитет живота, на високи стандард сваког нашег суграђанина. Да би се то остварило, дефинисали смо осам стратешких циљева – рекао је Милосављевић.

Представљајући први стратешки циљ, конкурентну привреду базирану на знању, Борко Милосављевић истакао је да је он један од кључних приоритета у омогућавању бољег квалитета живота. 

– У оквиру овог стратешког циља дефинисана су четири кључна приоритета: развој подстицајног предузетничког окружења, циљано привлачење инвестиција, развој привреде засноване на знању и иновацијама и развој људских ресурса за потребе тржишта рада. Из тих приоритета произилазе кључни индикатори који служе као основ за праћење испуњености приоритета, а то су достигнута стопа запослености од 65 одсто у 2021. години, просечна стопа раста БДП-а од четири одсто на годишњем нивоу до 2021. године и просечна стопа раста инвестиција од 5,5 одсто на годишњем нивоу до 2021. године – рекао је Милосављевић.

Паметан урбани развој Београда на две европске реке је други стратешки циљ, који наглашава потенцијал и ресурсе које има главни град, нагласио је помоћник градоначелника. 

– Први приоритет је стварање предуслова  за паметан урбани развој Београда који подразумева покривеност планским документима, а потом следе плански регулисан и контролисан урбани развој Београда и подршка инвестиционим пројектима која подразумева подстицање брзог развоја.  Унапређен идентитет града као трећи приоритет  подразумева да се сваки од наших суграђана заиста осети као припадник овог града, негујући културни и историјски идентитет, а четврти приоритет јесте ефикасно управљање имовином у јавној својини. Индикатори подразумевају успостављене стандарде уређења јавног простора, успостављање урбанистичког ГИС-а до 2018, усвајање стратегије паметног урбаног развоја до 2019, усвајање минимум 60 нових планова регулације до 2021, изградњу и реконструкцију минимум пет објеката културе до 2021. године и успостављање боље позиције Београда на ранг-листама градова према квалитету живота – истакао је Борко Милосављевић.

Говорећи о одрживој мобилности за интерактивни развој града као трећем стратешком циљу, Милосављевић је нагласио потребу за изменом хијерархије у јавном саобраћају. 

– Пешаци морају бити на првом месту, потом бициклисти, па јавни превоз и развој аутомобилизма. Због тога су приоритети повећана приступачност града, одржива мобилност централне градске зоне, развој привредних зона и логистике и усаглашеност саобраћајног система са потребама грађана. Они ће се пратити кроз повећање удела пешака и бициклиста за два до пет одсто, изградњу 100 километара нових стаза до 2021. године, успостављање дефинисаног концепта развоја градске логистике до 2021. године, унапређене услове за све учеснике у саобраћају и стварање предуслова за изградњу прве линије метроа – казао је помоћник градоначелника.

Квалитетније и економичније услуге за све грађане као четврти приоритет подразумевају унапређење квалитета и обухвата комуналне инфраструктуре, стварање оквира за висококвалитетне комуналне услуге и унапређење нивоа информисаности и комуникације са грађанима, указао је Милосављевић. 

– То подразумева да 90 одсто корисника буде покривено водоводом до 2021, 80 до 90 одсто канализацијом, пречишћавање укупно 10 одсто отпадних вода, проценат рециклаже од 20 одсто, смањење губитака у водоводној мрежи за пет одсто, да сви корисници буду покривени услугом организованог сакупљања отпада до 2021. године и повећање коефицијента ефикасности јавних и комуналних предузећа преко један до 2018. године – нагласио је помоћник градоначелника.

Енергетски ресурси као развојна шанса и један од стратешких циљева подразумевају да Београд мора да води рачуна о енергији, а они се базирају на унапређењу енергетске инфратсруктуре, енергетске ефикасности и институционалном амбијенту за развој енергетских система и пружање квалитетних услуга. 

– Кључни индикатори за праћење су смањење губитака у топловодној мрежи за 30 одсто до 2021, наплата од 85 и 90 одсто за пословни и стамбени простор, функционално повезивање три топлане и њихових грејних подручја, гашење свих индивидуалних и блоковских котларница које користе угаљ и мазут и учешће од 25 одсто топлотне енергије из ТЕНТ-а у сустему даљинског грејања до 2021. године – рекао је Милосављевић.

Као један од стратешких циљева Милосављевић је навео и принцип одрживог, отпорног и обновљивог града чији су приоритети заштита и унапређење квалитета чинилаца животне средине, очување биодиверзитета, природних вредности и заштићених природних добара и развој институционалног система за управљање, мониторинг и извештавање о животној средини. Као индикатори постављени су циљеви да се до 2021. године загађење смањи за пет одсто, повећају зелене површине за 20 одсто, успостави јединствени информациони систем и повећа број мерних места за мониторинг са 169 на 187.
Град Београд је социјално одговоран град и зато су наш приоритет диверсификоване, доступне и квалитетне социјалне услуге, унапређење културе и спорта као и инфраструктуре социјалног развоја, истакао је Борко Милосављевић. 

– Ови приоритети мериће се преко пет кључних индикатора: успостављања јединственог система корисника социјалних права и услуга до 2019, усвајања Стратегије становања града до 2018, повећања културних садржаја за 30 одсто до 2021, повећања броја деце и младих који се баве спортом за 15 одсто и реализацију 80 одсто планова инвестирања у објекте и опрему установа примарне здравствене заштите до 2021. године – рекао је он.

Као осми стратешки циљ Милосављевић је истакао успостављање ефикасније управе, чији су приоритети унапређење организације Града Београда и координације са градским општинама, успостављање модерног службеничког система и модернизација процеса рада органа града. 

– Овако постављена Градска управа мериће се према постигнутим резултатима да сви закони у вези са положајем и организацијом града буду измењени у складу са иницијативама града до 2021. године, затим имплементиран службенички систем, повећано учешће грађана у доношењу градских одлука и повећано учешће грађана и привредних субјеката у коришћењу електронске услуге Градске управе до 2021. године  – констатовао је Борко Милосављевић.

Помоћник градоначелника посебно је на крају представљања Стратегије града захвалио радној групи Града Београда, Регионалној агенцији за развој и европске интеграције Града Београда и Палго центру на преданом раду у изради овог кровног документа главног града.

Након представљања Старетегије, своје планове развоја представили су и генерални директори јавних комуналних предузећа „Зеленило – Београд”, „Београдски водовод и канализација, ГСП „Београд”, „Јавно осветљење” и „Градска чистоћа” Слободан Станојевић, Драган Ђорђевић, Жељко Милковић, Александар Цинцар Попоски и Мирослав Богдановић.