петак, 18. август 2017.

Весић: Град се спушта на реке и почиње да користи скоро 200 километара обала

Градски менаџер Горан Весић изјавио је у ауторском тексту за лист Политика да је данас, 150 година од када је Емилијан Јосимовић израдио први урбанистички план Београда и од када је израђен први пројекат Закона о регулисању вароши Београда, наш град покривен урбанистичким плановима на скоро 60 одсто територије.

– Највећи допринос је учињен последње три године, од када је Скупштина Београда усвојила нови Генерални план са плановима генералне регулације и преко 120 урбанистичких планова детаљне регулације. Усвајањем тих планова одредили смо стратешке правце развоја Београда – спуштање на реке, коришћење запуштених индустријских и привредних зона у центру града за нова развојна подручја уместо неконтролисаног ширења ка периферији, као и давање приоритета еколошки прихватљивој хијерархији саобраћаја, где предност имају пешаци, бициклисти и возила јавног превоза – навео је Весић. 
Први корак је, према његовим речима, била одлука донета још 2014. године о укидању Студије високих објеката, која је служила само за рекетирање инвеститора и отежавање њиховог пословања. 

– Зато Београд данас има око 1.100 градилишта, зато данас у Србији нема грађевинске фирме без посла, зато данас у нашој земљи ради индустрија грађевинског материјала и зато је број незапослених у Београду први пут у последњих десет година испод сто хиљада – указао је градски менаџер.
Он је додао да ће последњих четрдесет месеци остати упамћено у историји Београда као време у коме је заувек промењен правац развоја града. 

– Од када постоји, Београд се ширио, најчешће стихијски, ка периферији. Такав развој учинио је да Београд од оријенталне варошице из тридесетих година 19. века, постане просторно велики, милионски град са огромним инфраструктурним проблемима. С обзиром на то да се Београд ширио према својим ободима који углавном нису били урабнизовани, град је имао све веће комуналне трошкове. Свако насељавање градског становништва значило је потребу за новим улицама, мрежом јавне расвете, водоводом и канализацијом. Град се убрзано урбанизовао и добијао европски изглед, али никада није било довољно новца да се изгради сва недостајућа инфраструктура, као ни да се одржава постојећа. Данас, 150 година касније, Београд има исте или чак веће инфраструктурне проблеме. Трећина града нема канализацију, градски водовод још увек није стигао до великих делова насеља у предграђу, јавни превоз сваке године мора да повећава број линија и километражу... Да би се то променило, било је неопходно да се промени правац у ком се град развија. То је урађено највише захваљујући Александру Вучићу и његовој визији Београда на води – истакао је Весић. 

Он је указао да се Београд коначно спушта на своје реке и почиње да користи скоро 200 километара обала. 

– Зато, скоро сви наши велики пројекти имају везе са рекама. Не само Београд на води, већ и пројекат Макишко поље узводно од Аде Циганлије, Блок 18, који се налази преко пута Београда на води на десној обали Саве, простор између Луке Београд и Панчевачког моста, десна обала Дунава од Пупиновог до Панчевачког моста, нови мост на месту Старог савског трамвајског моста, аутомобилски тунел Сава–Дунав... На тај начин остварујемо визију Београда на рекама коју је имао још кнез Милош тридесетих година 19. века, повећавамо атрактивност нашег града за стране и домаће инвеститоре, јер су пројекти на рекама интересантнији за улагање. Најзад, оно што је можда најважније, ширимо град, али у деловима у којима већ постоји инфраструктура, путеви, водовод, струја и канализација. То значи да реализација тих пројеката неће додатно коштати грађане Београда. Тако ћемо прекинути зачарани круг у коме се наш град налази још од 1867. године, када је Београд, после одласка Турака, почео да се урбанизује и претвара у модерну европску варош. Зачарани круг у коме је град био сваке године све пространији, а то је изискивало све више и више новца за изградњу нове инфраструктуре којег није било. У таквој ситуацији није било новца ни за одржавање постојеће инфраструктуре, која је из године у годину пропадала – указао је градски менаџер.  

Тако је, истакао је Весић, Београд доведен у стање у ком смо га затекли пре више од три године. 

– Због тога нам данас треба скоро 700 милиона евра само за обнову градских улица кроз које пролази јавни превоз, скоро милијарду евра за изградњу недостајуће канализације и пет фабрика за прераду отпадних вода, више од 300 милиона евра како бисмо решили проблем депоније комуналног отпада у Винчи… Београд полако постаје модерна европска престоница 21. века и природни центар Балкана. Овај процес ће трајати деценијама, али су створени услови да се Београд гради и развија. Ове године, Град Београд издаће грађевинских дозвола за више од милион квадрата. Сваки нови квадрат не значи само посао за оне који граде, већ креира и нова радна места. Београд неће бити само град нових зграда, већ град за људе, јер сваки град чине пре свега људи који живе у њему – закључио је Весић у ауторском тексту.