понедељак, 21. август 2017.

Сви се угледају на Београд

Београд је тренутно град са преко 1.000 градилишта. Ужурбано се ради на санацији, обнови и изградњи, а један од оних који се и те како питају у ком правцу иде српска престоница јесте и главни урбаниста престонице Милутин Фолић. 

У разговору за лист „Ало“ каже да Београд иде у добром смеру, а на питање какав град очекује да види кроз пет-десет година, каже: 

- Београд видим као град за људе. Град у коме је квалитет живота на знатно вишем нивоу него данас, а данас је већ знатно боље него пре три године. То ће се постићи кроз остварење три стратешка циља. Први је окретање хијерархије у саобраћају у корист пешака и бициклиста и јавног превоза. Уређењем јавних површина тако да су пријатне за пешачење и изградњом примарне бициклистичке инфраструктуре смањиће се потреба за коришћењем аутомобила, а тиме и гужве и загађење. Други је силазак Београда на реке. То је највећи неискоршћени природни потенцијал који смо почели да остварујемо изградњом Сава променаде у оквиру пројекта „Београд на води“. Интензивно се ради на измештању железничке инфраструктуре која данас одваја Дорћол, Калемегдан, Косанчићев и Савски венац од река и ми очекујемо да већ крајем 2018. године та пруга, која је деценијама била неприродна баријера, буде измештена. Теретни терминал је већ премештен у Макиш, а завршетком Прокопа и Блока 42 биће и путнички саобраћај. Трећи је прогушћивање. Београд треба да се развија у оквиру својих природних граница, користећи запуштене индустријске зоне и постојећу инфраструктуру, а не да се бесконачно шири. Неконтролисано ширење града, као што је то било деведесетих, када су једно за другим настајала дивља насеља попут Алтине, Јајинаца и слична, довело нас је до тога да је немогуће изградити и одржавати неопходну инфаструктуру. Ово смо започели „Веоградом на води“, а наставиће се кроз пројекте као што су Блок 18, Бродоградилиште, Лука Београд, Ада Хуја, Марина Дорћол и Макишко поље...

Нове фасаде у Београду су све одушевиле, али како решити проблем са графитима? 

- Данас је Београд готово непрепознатљив у односу на град од пре неколико година. Скоро 200 фасада је уређено, дуплирана је пешачка зона, многи велики булевари се сређују, преко сто урбаних џепова је уређено, а после Цветног трга и Славије уредиће се и остали главни градски јавни простори - Трг републике, Теразијска падина, Студентски трг и приобаље са Карађорђевом испод Косанчићевог венца. Поред свега тога суочени смо са несхватљивим поривом појединаца да уништавају то што је тешком муком направљено. На првом месту мислим на графите којих има на готово свакој тек окреченој фасади. Ми смо због тога увели стандард да се на све реконструисане фасаде мора поставити антиграфит премаз који омогућава да се графит једноставно опере и тај програм треба ускоро да почне. 

Стари савски мост је такође био један од симбола Београда. Да ли ће он на крају ипак бити премештен како би спајао Земун с Лидом?

- Недавно је завршен конкурс на коме је добијено сјајно решење које ће трансформисати постојећи мост у оно што је Београду неопходно. У наставку овог моста биће и тунел који ће повезати савску и дунавску падину, од Економског факултета до Булевара деспота Стефана, ћиме ће се за чак 11 одсто смањити гужве и загађења од транзитног саобраћаја у центру града. Стари мост ће бити искоришћен у договору са суграђанима.

Да ли можда имате неки пројекат који би на ред дошао након почетка изградње метроа?

- Београд је метропола која има велики број деценијских пројеката попут метроа који су планирани или започети, али никада нису завршени. Пред нама је завршетак три прстенасте саобраћајнице - обилазница око Београда, затим средњи прстен Саобраћајна Магистрална Тангента (СМТ) и Унутрашњи Магистрални Полупрстен (УМП). Ове „видљиве“ инфраструктурне објекте прате и пројекти попут канализационог система „Интерцептор“, који треба да одведе отпадне воде низводно и након прераде их тек испусти у Дунав.

Како реагујете на критике?

- Увек ће бити оних који критикују и то није случај само код нас. Критике делим на оне које су конструктивне и оне које су деструктивне. Многе конструктивне критике прихватамо јер оне углавном стижу са предлогом како нешто да се реши или уради другачије. Оне нам често помажу да увидимо неке ствари које су грађанима важне, а ми смо их можда превидели. Деструктивне критике углавном долазе без предлога како да се нешто уради боље или другачије и оне су практично неупотребљиве и као такве их једноставно игноришемо - каже Фолић.