уторак, 12. септембар 2017.

Град Београд први пут системски сузбијао амброзију на близу 30 хектара

Заменик градоначелника Андреја Младеновић и градски менаџер Горан Весић обишли су данас јавну површину на Новом Београду где је примењена мера сузбијања корова амброзије хемијским средствима и подсетили да се од ове године први пут системски уништава тај опасан алерген на целој територији престонице. 

Они су потом обишли и једну приватну парцелу на Новом Београду на којој расте амброзија и указали и на тај вид проблема, а обиласку су присуствовали и директорка Завода за биоциде и медицинску екологију Драгана Деспот, секретарка за здравство Вера Дражић и члан Градског већа Раденко Дурковић.

Младеновић је истакао да данас у Београду готово да нема породице у којој неко није угрожен алергијама које изазива амброзија, посебно у време цветања током јула, августа и септембра. 

– Амброзија је узрочник великих здравствених проблема, због чега је Скупштина града ове године усвојила план за лоцирање и програм за сузбијање те коровске биљке, за шта је издвојено 15 милиона динара. Мониторинг је урађен на близу 140 хектара у граду, који укључују јавне, али и приватне и пољопривредне површине. Третирање амброзије је изведено на близу 30 хектара, и то већином на најугроженијим општинама као што су Нови Београд, Земун, Сурчин, Раковица, Чукарица и Палилула – навео је Младеновић. 

Он је истакао да се организованом и системском акцијом може веома брзо доћи до добрих резултата и коначног искорењивања амброзије са јавних површина. Проблем, како је указао, представљају приватне парцеле где Град Београд и Завод за биоциде, који спроводи мере, не могу да приступе сузбијању корова. 

Младеновић је позвао грађане да уклањају амброзију са приватних површина и да то могу урадити хемијским средствима, кошењем или чупањем  биљке, као најефикаснијим видом уништавања. 

– За следећу годину Град Београд је предвидео широку акцију сузбијања амброзије, а као подстицај и средства за откупљивање те коровске биљке од наших суграђана, што би се касније прерађивало у биомасу – најавио је заменик градоначелника. 

Весић је додао да је акција Града Београда добра, али није довољна јер се третирају само јавне површине. 

– Постоји велики проблем са приватним површинама где Завод за биоциде, „Зеленило” и друга градска предузећа која спроводе акцију сузбијања, немају приступ. Због тога смо у овај посао укључили наше градске општине, које се баве приватним – закоровљеним површинама на својим територијама. Затим су општинске инспекције наложиле власницима тих парцела да покосе амброзију, а почетни резултат био је задовољавајући – истакао је Весић. 

Он је казао да је штампана и брошура како би се грађани упознали са изгледом амброзије, те да се они различитим подстицајним мерама стимулишу у сузбијању амброзије, пре свега чупањем, јер се у супротном она поново регенерише. 

Такође је изразио очекивање да ће следеће године моћи да се каже да је при крају решавање овог проблема који није мали, с обзиром на то да су неке процене да већ око 10 одсто укупног становништа Београда има проблема са тим алергеном.  

– То напросто, поред здравственог проблема, утиче и на привреду, јер људи који су подложни тада су мање продуктивни или уопште не долазе на посао. А познато је да многи градови у Европи немају тај проблем, јер амброзију третирају на време и по стандардима – указао је градски менаџер и захвалио је Градском заводу за биоциде на добром обављеном послу, али и на сузбијању комараца којих је ове године било никад мање. 

Директорка Завода за биоциде Драгана Деспот истакла је да је циљ за следећу годину да се амброзија третира у почетној фази раста, а у томе треба да учествује целокупна друштвена заједница. 

– Успешност читавог овог пројекта зависи од тога колико се сви ангажујемо, због нашег и здравља наших ближњих. Битно је да се амброзија ишчупа у касно пролеће и не допусти да она дође у фазу цветања – закључила је Драгана Деспот.