уторак, 5. децембар 2017.

Изложба портрета Петра II Петровића Његоша и Данила I Петровића Његоша

У Конаку кнегиње Љубице, а у оквиру изложбе „Анастас Јовановић – Уметност и нови медији” сутра, 6. децембра, у 17 часова др Саша Брајовић, редовни професор на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, одржаће предавање „Портрети Петра II Петровића Његоша и Данила I Петровића Његоша Анастаса Јовановића”.

Предавање је посвећено портретима црногорских владара Петра II и Данила I Петровића Његоша које је Анастас Јовановић створио од 1846. до 1860. године. Уметник је 1847. године израдио литографски портрет Петра II Петровића Његоша, који је постао фронтиспис „Горског вијенца” 1847. и, ускоро, још једну литографију са владичиним ликом. Одавно упознат са изгледом и функцијом владарских портрета, до тада представљан у архијерејском орнату, Његош је желео да се представи и буде запамћен у црногорском народном оделу. Јовановић, у складу са Његошевим тежњама и националном идејом која је уобличила владарску презентацију у Европи током 19. века, креира портрет Његоша као националног владара. Истовремено, приказује га и у складу са кодовима традиционалне владарске презентације и идеализације. Сарадња Његоша и Јовановића прати се до јесени 1851. године, када настаје талботипски портрет и, према њему, литографија. И ови портрети приказују Његоша у црногорској ношњи и деловима европског грађанског одела, чиме се потврђују различити културни обрасци које је заступао у својој презентацији, као и у укупном деловању. Јовановић је заслужан и за концептуално креирање репрезентативног Његошевог портрета, који је начинио бечки сликар Јохан Бес.

Сарадња књаза Данила I Петровића Његоша и Анастаса Јовановића почела је у Бечу 1851. године и трајала до смрти књаза 1860. Књаз Данило је био потпуно свестан значаја владарске представе и њеног пласирања путем нових медија, а Анастас Јовановић је умео да препозна књажеве циљеве и пажљиво изгради његову визуелну презентацију. Уметник креира представе Данила као младог Његошевог наследника, затим као потврђеног књаза и, потом, као међународно признатог и угледног владара Црне Горе. Приказује га у црногорској одећи и у војној униформи, са одликовањима које је добио од руског и аустријског цара. Књаз се представља као ратник са истакнутом сабљом, али и са спуштеним оружјем, чиме исказује своју мирнодопску политику и реформе. Концептуални креатор изгледа Ордена за независност Црне Горе, који му је и додељен, Анастас Јовановић је са поштовањем и разумевањем створио јасну и заокружену визуелну презентацију црногорског владара.

Изложба „Анастас Јовановић – Уметност и нови медији” може се погледати у Конаку кнегиње Љубице до 28. јануара 2018. године.