субота, 16. децембар 2017.

Градимо Београд по мери човека

Главни градски урбаниста Милутин Фолић у интервјуу за Телеграф каже да је Град Београд направио план радова за наредних пет година – свеобухватни пројекат за булеваре, јавне просторе, бициклистичке стазе и паркове. 

– Београд се, нажалост, деценијама развијао као град за аутомобиле. То је нешто што се сада полако преокреће. У Београду коначно примењујемо једну нову саобраћајну хијерархију, где је човек – пешак на првом месту, после тога иде бициклиста, па јавни градски превоз, па тек онда аутомобил. За то постоји безброј разлога. Аутомобил је данас највећи загађивач, аутомобили праве највеће гужве, највише простора заузимају. На пример, ви као човек од 80 килограма, да бисте се превезли не морате баш да возите са собом тону, тону и по, да бисте отишли од тачке А до тачке Б. Цивилизован свет је то одавно схватио. И ми, као град који желе да прати најновије трендове и нешто што је у корист очувања здравља и хуманости, апсолутно смо прихватили и мислим да су управо они који додељују ову награду то препознали – истакао је Фолић, један је од лауреата награде „Најевропљанин” за 2017. годину и то из области метрополитенског урбанизма. 

Он је подсетио да је тај пројекат ИМЕ (идентитет, мобилност, екологија) усвојен пре три године, међутим тек сада се виде његови резултати. 

– Пешачка зона је проширена за неких 20 хиљада квадрата, изградили смо неких 20 километара бициклистичких стаза од 120 колико планирамо, радимо на уређењу великог броја мањих јавних градских површина од сквера Моме Капора, Трга Милана Младеновића, до сквера у Новопазарској и Херцеговачкој... Један читав низ тих лепих, урбаних џепова, до великих јавних градских простора. Почев од Цветног трга, преко Трга Славија, где осим нове фонтане у централном кругу имамо један диван простор који се завршава према Народној банци и Улици краља Милутина. За следећу годину од тих великих јавних површина имамо у плану почетак радова на Тргу републике. Главни градски трг ће коначно добити изглед какав заслужује. Београд данас, ако погледамо, нема уређен главни градски трг. Трг републике је данас потпуно девастиран, без јасне границе докле је трг, а одакле је саобраћајница. Такође, следеће године почињемо радове у Карађорђевој улици са приобаљем. Радићемо и „срце” пешачке зоне, а то је Топличин венац, са парком код „Пролећа”, где је споменик Војводи Вуку, тиме ћемо везати оно што је до сада рађено, значи Обилићев венац, Краља Петра, Вука Караџића, „Црвени петао” са Косанчићевим венцем, који се сада завршава и спуштамо се доле на реку. Кроз ту једну нову галерију, преко ових степеништа које уређујемо и уз реку добијамо предиван јавни простор. Ту ширимо тротоар у Карађорђевој улици, а већ смо уредили фасаде у целом том делу граду. То је први контакт људи који долазе бродовима током лета у Београд, али и можда најлепше место у граду, које је сада потпуно неискоришћено и девастирано. Уређењем Карађорђеве улице и приобаља, ми ћемо спустити Београд на реку, спуштамо пешачку зону на реку, и повезујемо Сава променаду са Бетон халом, где ми који живимо у Београду, као и туристи, волимо да прошетамо, попијемо кафу, вечерамо. У наставку је пасарела која ће повезивати овај део са Калемегданом. Ту нову пасарелу ће красити прелепа скулптура Ричарда Дикона и Мрђана Бајића, коју смо пре неки дан добили као донацију. То су два скулптора, који су међу најбољима у свету. То је један концепт, једна визија, која се сада практично шири. Кренуло се наравно од центра. Сви грађани Београда користе центар, а сада идемо интензивно и на приградски део. Радимо један читав низ јавних површина и у приградским насељима. Уређујемо и улице, асфалтирају се путеви тамо где их нема... То је стварно један свеобухватни пројекат, који је покрио све сегменте града и друштва – навео је Фолић. 

Он је на питање колико су препознати већи инфраструктурни радови, попут реконструкције Славије, Булевара ослобођења или Бранковог моста истакао да је Београд неколико деценија просто закаснио за нечим што се дешавало у великим градовима, првенствено у Европи, који су нам узор. 

– Конкретно то је Беч, то су градови који су сличне величине, динамике и оно што бисмо ми желели да направимо од Београда. Београд је заостао због свега што се дешавало. Нису реконструисане улице, нису мењане инсталације. И ми имамо ситуацију да када дође зима, попуцају цеви, онда се те улице затварају на неко краће време, па се то опет дешава следеће године и тако у круг. Ми имамо један план, за сада је он направљен за наредних пет година. Сваке године по неколико великих градских булевара, плус један низ јавних простора, плус бициклистичке стазе, паркови... То је један свеобухватан пројекат. Ти велики булевари захтевају свеобухватну реконструкцију. Не постоји други начин да се они реконструишу сем да се у њима на неко време заустави саобраћај. Морате имати у виду, да када се ради реконструкција, да то није нова улица која се гради. Ми смо урадили нови Булевар хероја са Кошара, продужетак Моста на Ади до Тошиног бунара и ту није било кашњења која су проузрокована овим стварима, које су овде биле проблем. Дакле, када реконструишете улице, не можете унапред да знате на шта ћете све да наиђете испод. Неке инсталације, које због економизације целог пројекта можда нису биле у плану да се мењају када се све откопа, ако се увидело да су дотрајале, онда се и то мења. Због тога, када су реконструкције у питању, ту врло често имате мало другачије рокове од планираних. Ми смо чак у случају Булевара ослобођења и Славије, имали ситуацију да су већи део времена макар на неким деловима били проходни. Без обзира на то што нама свима смета када је негде гужва, мислим да сви морамо да се стрпимо у том неком наредном периоду од пет година, па још пет, морамо да будемо стрпљиви, да би се град једноставно вратио у нормалу. То није чак ни нешто што је неки луксуз. Ово на крају, поплочавање и уређење, ми то радимо зато што сматрамо да Београд тиме добија неке друге ствари, али реконструкција тих улица је неопходност. Ми ако то сада не урадимо, поготово те главне саобраћајнице, за неколико година доћи ћемо у ситуацију да ће цео Београд стати. То је нешто што сада морамо. По две, три, четири велике саобраћајнице сваке године да реконструишемо и због тога волим да кажем, нема одмора, нећемо моћи да предахнемо од гужви, и мора да их буде. Али са разлогом, зарад бенефита, јер после тих 10 година константних реконструкција Београд ће доћи у могућност да са неким мањим интензитетом, мањим поправкама живи и даље и да неким дугорочнијим плановима мења инсталације без великог заустављања саобраћаја – навео је Фолић. 

Он је додао да не постоји човек у Београду који не увиђа проблем великог броја аутомобила у центру граду. Оно што је такође културолошки проблем, а то је да чим дођемо до неког новца, прво купимо аутомобил. То је оно што ће нас довести да, са растом стандарда и привреде, већи део становништва буде у могућности да поседује аутомобил.

– Ту онда долази на дневни ред једна комуникација са грађанима, где ми морамо да објаснимо да у центру града не постоји могућност ширења нових трака и паркинг места, јер нема где да их буде. Морамо да се преоријентишемо, а то су велики градови и развијене земље одавно препознали, на еколошки прихватљив модел кретања. То је првенствено пешачење. Где год је нешто близу, треба да идете пешке, не треба да се испаркиравате, јурите паркинг, понесе вам „паук” ауто... Друга ствар је бициклизам. Нажалост, у Београду је бициклизам на најнижем нивоу у Европи. Ми смо испод једног процента бициклиста тренутно и то је нешто на чему сви морамо да радимо. Ми данас имамо велики број пешака у поређењу са европским градовима. Ми смо у врху, посебно зато што је Београд међу првима увео пешачке зоне и имамо ту културу пешачења. Међутим, нажалост, немамо културу бициклизма. Већ Нови Сад има потпуно други приступ томе. Онда неки кажу Београд је брдовит, па јесте, али Берн је много брдовитији, па има 13 одсто бициклиста у тој расподели кретања, Сан Франциско има петнаестак одсто бициклиста, а можда је један од најбрдовитијих градова на свету. Београд има те своје изохипсе по којима бицикли могу да се возе. Наравно да бицикли неће увек да се возе и по сваку цену, али треба направити ту основну инфраструктуру и могућност да се бицикл вози што је више могуће. То је нешто што је питање и културе. Зато смо и припремили пројекат „Београд бициклом”, који подразумева изградњу 120 километара стаза, постављање паркинга за бицикл испред свих институција и на свим местима где проценимо да ће бити неопходно, затим систем јавних бицикала, за шта ће ускоро бити расписан тендер, и четврта ствар, а то је едукација и кампања. Ми смо направили сарадању са свим бициклистичким удружењима у којима су људи који тачно знају шта треба да се промени, на који начин то функционише у тим развијенијим државама и ми то сада кроз тај пројекат примењујемо и желимо да ти људи учествују у едукацији и кампањи осталих учесника у саобраћају. Наравно да желимо да људи који зараде сутра купе аутомобил, али да тим аутомобилом не иду на баш сваку најкраћу дестинацију, него да се то на неки начин правилно расподели. Нама је циљ неких пет процената бициклиста у наредних неколико година уколико успемо да направимо ту дужину бициклистичких стаза. Искрено мислим да ћемо успети, јер видим реакцију људи. И ова награда „Најевропљанин” је највише заслужена управо том хуманизацијом Београда. Дакле пешачке зоне, бициклистичке стазе, уређење јавних површина, јер само на тај начин ми стимулишемо људе да пређу из аутомобила на пешачење и бицикл, јер онда уживају шетајући градом, уместо да само пројуре својим металним љубимцима – указао је главни градски урбаниста.

Када је реч о пројекту за изградњу метроа, Фолић наглашава да је тај пројекат на неки начин у току. Урађена је, како је рекао, та велика саобраћајна анализа у сарадњи са страним стручњацима. На основу те анализе раде се даље процене и даље техничке пробе куда треба да прође та прва линија, куда друга, куда трећа линија. 

– Наравно, не можете ви сада да радите прву, а да нисте већ осмислили како ће то даље да изгледа. На којим местима ће се направити ти преседалачки центри, где је веза са БГ возом, са новом аутобуском, железничком станицом, какви су развојни потенцијали Београда. Дакле, данас се у свету метро више не ради само да покупи постојећа насеља, него се ради тако да се искористи потенцијал који град има, а у Београду су то конкретно некадашње индустријске зоне. Имате некадашњу индустријску зону на Ади Хуји, Лука Београд, Беко, Београд на води, Бродоградилиште, Макиш... Некадашње индустријске зоне које нису искоришћене треба да постану део те мреже, зато што је то онај потенцијал кроз који Београд може да валоризује своју земљу и да на тај начин финансира један део изградње метроа и један део одржавања метроа. Неки градови у свету су објединили да се то земљиште које се налази у близини главних станица стави у цео пакет са изградњом метроа. Онда се од издавања простора изнад метро-станица финансира одржавање метроа. Изградња је једна тема, за њу се задужимо или се финансира из буџета, али треба тај метро одржавати. По неким проценама, 10 одсто од вредности метроа иде годишње на одржавање. За те намене онда треба издвајати из буџета, или ако нам је много, а сигурно ће бити много, треба наћи модел по светским примерима како би Београд то могао да ради. У оквиру нашег закона или изменама неких закона треба да се иде у том правцу. Због тога је за метро увек добро рећи –три пута мери, једном сеци. То је огромна инвестиција и огромне су разлике између тога колико ће то сутра да кошта грађане Београда у односу на то како се ствари поставе на почетку. Не треба са тим журити. Оно што је важно, на томе се ради. Али, не журимо, него лагано, раде се анализе, раде се ти процеси, који су неопходни, да када једном кренемо са тим, а градоначелник је најавио да  ће то бити у наредне две године, то онда иде у правцу којим ћемо сви бити задовољни. То је дугорочна инвестиција, то је један маратон, то ће да траје, надамо се, десетине и десетине година – указао је Фолић.

Он је додао да ће се нова аутобуска станица у Блоку 42 радити у партнерству Београдске аутобуске станице и државе и изразио очекивање да ће већ следеће године бити измештен добар део капацитета из центра града на Нови Београд.

– То се ради. Усвојен је план, био је један архитектонски конкурс за тај део, партнер је обезбеђен. Држава то ради у партнерству са Београдском аутобуском станицом. То је вероватно било најлогичније, с обзиром на то да се та станица измешта из Београда на води и да ту постоје људи који раде на томе и имају искуство са тиме. Са њима је то партнерство направљено на тај начин да ће они финансирати изградњу станице, а Град Београд даје земљиште. То је добро и за град, добро је и за њих. Ја сам јуче на Комисији за планове имао потврду идејног решења за сам станични плато, они ће вероватно предати за неопходне дозволе. Очекујем да већ следеће године будемо у могућности да изместимо један добар део тих капацитета из самог центра града на Нови Београд. То је важно, зато што ми данас у центру Београда имамо много тог транзитног саобраћаја, који уопште не мора да улази у сам центар. Зато имамо гужве и у Карађорђевој и на мостовима, као и велико загађење којег више неће бити када се то измести. Истовремено се измешта и железничка станица. Имаћемо две железничке станице. Већина полазака биће са Прокопа, а имаћемо и ту проточну, новобеоградску железничку станицу, која је везана управо за ту нову аутобуску. Имамо БГ воз који ће такође увезати све то. Мислим да идемо у добром правцу, који је започет још 1972. године. Још тада је започет процес измештања из центра града непотребно позициониране железничке и аутобуске инфраструктуре. Пројекат „Београдски чвор” је тада постављен, тада је постављена станица „Прокоп”, до сада су ископани тунели и не постоји више ниједан разлог да центар града буде талац тог транзитног и железничког саобраћаја – указао је главни градски урбаниста. 

Када се говори о измештању саобраћаја из центра града, он је напоменуо да је предуслов да Београд коначно сиђе на реке уклањање садашње теретне пруге која иде око Калемегдана, Дорћола, Косанчићевог и Савског венца. То је можда најзначајнија ствар, која ће по питању инфраструктуре бити урађена и то очекујемо да буде завршено до краја следеће године, најавио је Фолић.

– После тога можемо да кажемо да се Београд коначно спустио на реку. Тренутно је цео Дорћол, који је фактички испред реке, одвојен том железничком пругом. Затим имамо пројекат трансформације садашњег трамвајског моста у један потпуно нови, модеран мост, који ће уместо само две трамвајске траке имати простор и за шински систем, још по две аутомобилске траке са леве и десне стране, плус бициклистичке и пешачке стазе и видиковце са моста. То је један феноменалан пројекат, добијен на конкурсу за идејно решење, који је радио ЦИП. Он је интересантан зато што је задржао ту лучку конструкцију. Ви сада када гледату ту панораму Београда, на коју смо сви навикли, имате тај стари железнички, војни, немачи мост, који се ту налази и преко којег данас иду трамваји. Ово ће задржати ту меморију на један модеран начин. У наставку тог моста, поред Економског факултета, улазимо у један тунел, који ће повезати Савски и Дунавски амфитеатар. Ми ћемо на тај начин транзитни саобраћај, који данас пролази кроз центар града и иде са Новог Београда на Карабурму, Миријево, Панчево, преместити на тај нови мост, ући у тунел и он ће изаћи код МУП-а у Булевару деспота Стефана.То ће нам омогућити да Бранков мост потпуно растеримо од те врсте саобраћаја, да се у Бранковој улици са пет пређе на четири траке, да ту добијемо дрвореде, шире тротоаре, бициклистичке стазе, да се центар града хуманизује. То је оно што све време причамо. Да се Београд гради као град за људе и да се на тај начин подиже ниво квалитета живота у граду. Циљ свих ових радова и довођење инвеститора и окретање хијерархије у саобраћају је да се подигне квалитет живота у граду. Зато је нама узор Беч, зато што је он већ годинама град који је на светском нивоу број један по квалитету живота – истакао је саговорник Телеграфа.

На питање када може да се очекује реализација тих пројеката, Фолић додаје да је за мост планска документација урађена и усвојена, ради се техничка документација. 

– Очекујем да већ 2019. године тај мост почне да се гради, док ће за завршетак сигурно требати две године. За тунел ћемо до марта усвојити планску документацију, после тога креће та техничка документација. Волео бих највише да се та два пројекта ураде један за другим или истовремено, зато што они једноставно „дишу” заједно. То је та веза која ће растеретити за 11,5 одсто саобраћај у центру града. На тај начин ћемо све оне улице које су преоптерећене од Булевара деспота Стефана, преко Дечанске и Кнеза Милоша, до Краља Милана растеретити. Све те аутомобиле и аутобусе који немају центар као дестинацију прећи ће у тај тунел који ће имати четири траке, као и мост. На тај начин ћемо у центру гради моћи да ширимо тротоаре, садимо дрвореде, градимо бициклистичке стазе и наставимо са хуманизацијом града, који за то има све услове – најавио је Фолић. 

Када је реч о новцу, он истиче да прва ствар коју је нова градска власт урадила било је усвајање планова. 

– Београд је 2014. године био са око 33 одсто покривен плановима детаљне регулације. Једним интензивним радом, ми смо у ове протекле три и по године усвојили 180 планова детаљне регулације, што је четири пута више него што је била пракса у претходном периоду за исто то време. Усвојили смо и нови генерални план и планове генералне регулације. Тиме смо откључали, откочили један велики број инвестиција у граду Београду. Те инвестиције, почев од Београда на води, Скајлајна на простору бившег МУП-а, Блока 42, целог Булевара Милутина Миланковића, Гардена у центру, Рајићеве, све су то пројекти који су омогућени брзим усвајањем планске документације. Са тим инвестицијама Београд је напунио свој буџет и од тог новца радимо инфраструктуру, градимо инфраструктуру, мостове, путеве, уређујемо улице, уређујемо фасаде и све остало. Град који је уређен, који има добру инфраструктуру, привлачи нове инвеститоре. То је точак који је био заустављен. Без инвеститора нисте имали новца да улажете у уређење града и инфраструктуру. Ми смо прво отворили врата инвеститорима, отворили им врата у сваком погледу, усвајањем планске документације, убрзавањем издавања дозвола и односом према инвеститорима. Сваки инвеститор може да дође у Скупштину града и увек добије праве информације и одговор на све што га мучи. Онда од њихових пара ми, фактички, даљим улагањем привлачимо нове инвестиције, а паралелно са тим подижемо ниво оног за шта се у ствари највише боримо, а то је квалитет живота у Београду – појаснио је главни градски урбаниста. 

Када је реч о награди „Најевропљанин”, Фолић је закључио да је она показала да се у престоници ради како треба, као и да представља прави стимуланс да се настави у том правцу – да се Београд гради по мери човека.