понедељак, 18. децембар 2017.

Горан Весић: Седам великих победа Београђана и београдске власти

Градски менаџер Горан Весић рекао је данас приликом подношења извештаја о раду, последњем пред нове изборе за Скупштину Града Београда, да се поред презентовања онога шта је урађено, Београђанима нуди и сан о Београду 21. века, визија развоја града, идеје о томе како да град постане центар овог дела Европе и план како ће Београд постати боље место за живот грађана. Он је изнео седам великих победа Београђана и Скупштине града у протекле четири године – од спуштања Београда на реке, децентрализације града и великих инвестиција, до тога да је Београд постао хуман град и по мери грађана. 

– Српски речено, политика је планирање будућности. Ми који смо се са великим успехом изборили са проблемима које нам је оставила претходна власт и поставили чврсте темеље на којима ће се наш град развијати наредних деценија имамо право и кредибилитет да грађанима данас понудимо план за бољу будућност. Најважнија обавеза политичара који воде и који ће да воде Београд јесте да учине све да наш град никада више не буде у ситуацији да буде рушен и уништаван, односно да не морамо као педесет пута раније да почињемо поново и да градимо из темеља. Да ће бити тако, најбоља гаранција је мудра спољна политика коју води председник Републике Србије Александар Вучић. Београд је део те политике, као што је део економске политике Владе, и зато наш град успешно решава затечене проблеме и развија се. За развој нашег града најважније је да се иста политика води у Београду и Србији јер само тако наш град може да настави да се развија и да остварује своје снове. А развој града је најважнији интерес Београђана. Зато, сви који нуде Београђанима сукобе са Владом Србије, тврде да Београд може да се развија сам без било чије помоћи и своје кандидатуре виде као шансу да руше легално изабрану Владу и председника, стварају хаос и нереде у држави – раде против интереса Београђана – рекао је Весић.

Он је нагласио да је сигуран да ће у неким будућим историјама Београда овај период бити описан као време када се град коначно спустио на реке и када је уместо да се шири ка периферији, почео да се развија на својим обалама. 

– Та промена правца у којем се град развија, коју су све власти пре нас желеле али нису имале ни снаге, ни храбрости, а ни визије да је спроведу, историјска је победа Београда и велики успех ове градске власти. Београд се вековима развијао тако што се ширио ка периферији, ван плана генералне регулације. Ове године је тачно 150 година како је Емилијан Јосимовић, први српски урбаниста, 1867. године израдио први урбанистички план Београда. Београд се, нажалост, ван тог плана ширио према перифирији свих ових година. Последица таквог развоја била је да је граду требало све више и више новца да урбанизује новоизграђене делове, изгради путеве, спроведе водовод и канализацију, а у новије време и јавни превоз. Тако је Београду недостајало све више и више инфраструктуре и то не само у новоизграђеним деловима града већ и у центру који је урбанизован и где је стару инфаструктуру требало модернизовати – истакао је Весић.

Градски менаџер је навео да је ова градска власт прва која остварује вековни сан Београђана о спуштању града на реке. 

– Наш град има скоро 200 километара неискоришћених речних обала. Захваљујући упорности и залагању председника Вучића, Београд добија велелепни пројекат „Београд на води” на преко стотину хектара савске обале у центру града. Знају то и наши противници, па се највише лажи шири управо о овом пројекту. Свашта смо слушали, од тога да је то само макета, да се пројекат никада неће градити, да тоне, а све не би ли се зауставио развој града. На њихову жалост, а на срећу свих Београђана, пројекат се успешно развија. Град посебно инсистира на уређењу јавних површина, па тако и пре завршетка првих објеката већ имамо уређен један велики део Сава променаде, са пратећим садржајима – бициклистичке стазе, дрвореди, силасци на реку, дечја и спортска игралишта, нова расвета. Увелико се изводе радови и на изградњи новог булевара у оквиру пројекта „Београд на води”, који ће поред обостраних зелених појаса и тротоара, имати и бициклистичку стазу и четвороструки дрворед. До краја следеће године овај булевар ће повезати Карађорђеву улицу и Булевар војводе Мишића, чиме ће Булевар војводе Мишића бити знатно растерећен. На предлог председника Вучића, овај булевар понеће име америчког председника Вудроа Вилсона, великог пријатеља српског народа, јер се управо следеће године навршава сто година како се по његовом наређењу у знак почасти за жртве српског народа у Првом светском рату вијорила српска застава изнад Беле куће. Осим стамбених кула, почела је и изградња тржног центра у оквиру „Београда на води”, који ће бити највећи тржни центар у региону, као и изградња Куле Београд, која ће бити највиша зграда у овом делу Европе – истакао је Весић.

Сви велики нови пројекти нашег града су на рекама, а међу њима су Блок 18 који се налази тачно преко пута „Београда на води”, затим велики стамбено-пословни комплекс у Макишком пољу на Сави, те бивши „Беко”, Лука Београд и Марина Дорћол, која одлуком Владе Србије постаје Научно-истраживачки центар „Никола Тесла”, као и Вишњичко поље и лева обала Дунава од Пупиновог до Панчевачког моста тзв. „Трећи Београд”. Коначно, скоро 200 година од како је књаз Милош почео да гради савску варош, Београд је открио своје реке, њихову атрактивност и баш захваљујући томе привлачи стране инвеститоре, оценио је Весић.

„Београд на води” је покренуо читав низ других инфраструктурних пројеката, који су деценијама били незавршени, као што су изградња главне железничке станице „Прокоп”, исељење железничког и аутобуског саобраћаја из центра града, изградња аутомобилског тунела који ће да повеже Саву и Дунав, измештање аутобуске станице. То су пројекти осмишљени у време Тита, за које је питање када би били завршени да није почела реализација пројекта „Београд на води”, нагласио је градски менаџер.

Друга велика победа тиче се децентрализације, која према Весићу, не значи само пребацивање надлежности са града на општине, већ спуштање одлучивања на ниво грађана, а услужне центре на ниво месних заједница. Власт постоји због грађана, а не због политичара, поручио је градски менаџер.  

Градски менаџер је назначио да је следећа победа ове градске власти то што је Београд постао град кранова. Град Београд је у периоду од 2010. до 2013. године издао укупно 1.977 локацијских дозвола и 309 грађевинских дозвола. Укупна површина за изградњу на основу издатих грађевинских дозвола износила је 793.780 метара квадратних. У периоду од 2014. године до 15. децембра 2017. године, Град Београд издао је укупно 2.443 локацијска услова и 644 грађевинске дозволе. Укупна површина за изградњу на основу издатих грађевинских дозвола износи два и по милиона квадрата. 

– Ова, 2017. година била је посебно значајна јер очекујемо да издамо дозвола за око милион квадрата, што је било незамисливо пре само неколико година – истакао је Весић. 

Говорећи о накнадама за грађевинско земљиште које обрачунава Дирекција, од 2010. до 2013. године обрачуната је накнада за око милион квадрата. У периоду од 2013. до 2017. године обрачунате су накнаде и доприноси за 2,1 милион квадрата. Тако је Београд постао град кранова, истакао је Весић.

– Наша победа је и то што Београд постаје хуман град по мери човека. Наша визија јесте да се Београд хуманизује, да постане град који је бољи за живот свих становника. Када кажемо хуманији град, то значи да инфаструктура, саобраћај, урбанизам и свакодневни живот буду усмерени и подређени обичном човеку. За четири године уредили смо око 20 хиљада метара квадратних пешачких зона, што је највише у Европи. Посадили смо преко стотину нових садница у пешачкој зони од 4.800 стабала, колико је ове године посађено у Београду, док је у последње четири године Београд добио 17 хиљада нових стабала. Тренутно је 15 одсто Београда под шумом, а наш циљ је да у наредних десет година дођемо до 30 одсто. Ослобађамо узурпиране јавне просторе од привремених објеката, па смо тако ове године ослободили десну страну Булевара ослобођења, простор између Славије, Немањине, Краља Милана и Краља Милутина, где ниче нови парк, простор код Каленић пијаце између Вишке и Курсулине, десну страну Рузвелтове, простор у 27. марта поред Скупштине Београда, плато испред Дома омладине... Посебно ћемо се бавити Новим Београдом, где су многе јавне површине уз помоћ тамошње општинске власти заузете што бесправним, што привременим објектима. Ти привремени објекти и узурпација јавног простора тековине су претходних власти. Београд ће следеће године добити уређен Трг Политике, посвећен великим новинарима овог листа, Безистан и Спасићев пасаж – прецизирао је Весић.

Поред сређивања фасада, дечјих игралишта, скверова, урбаних џепова, спортских терена, али и великих паркова, Београд је донео одлуку да бициклистичке стазе морају да се изграде у свим улицама првог приоритета. 

– То је храбра одлука, али је у складу са стандардима развијених европских престоница у којима бицикл постаје део јавног превоза. Наш основни циљ који ћемо остварити макар делимично у наредном мандату јесте да се створе услови да бицикл постане превозно средство јер се данас користи само за рекреацију. Захвалност за ово дугујемо главном урбанисти и градском секретару за саобраћај, а за мене лично ово је важно јер сам 1997. године, као члан тадашњег Извршног одбора града задужен за спорт, спровео изградњу тада прве бициклистичке стазе од 25. маја до Аде Циганлије. Велики су отпори овој промени у свим структурама, не само у опозицији него и код неких представника власти јер многи не могу да схвате да не мора свуда да се дође аутомобилом, али научиће – истакао је Весић. 

Следећа велика победа јесте то што Београд постаје град културе, који гаји сећање на своју традицију и историју. Град у којем су живели и стварали Доситеј Обрадовић, Иво Андрић, Милош Црњански, Борислав Пекић, Данило Киш, Тин Ујевић, Десанка Максимовић, Милорад Павић, Исидора Секулић, Душан Радовић, Бранко Миљковић, Данило Бата Стојковић, Љуба Тадић, Беким Фехмиу, Драган Николић, предодређен је да буде културна престоница овог дела Европе, оценио је Весић, подсећајући да је Београд ове године поново добио Музеј савремене уметности, пошто је био затворен десет година. Остаће упамћено и да се град последње три године одужио многим великим људима који су били важан део Београда. Споменике су добили Борислав Пекић и Милутин Миланковић, Момо Капор је добио сквер и улицу, Николај Краснов своју улицу, Карл Малден ће добити плочу на Кинотеци, краљ Александар своју обалу, а споменике треба да добију Стефан Немања, Зоран Ђинђић и Васко Попа. 

– Истрајно радимо на неговању културе сећања и мени је то лично важно јер град мора да се одужи многим дивним људима који су овде живели, који су стварали наш Београд и учинили га великим и славним какав јесте – казао је Весић.

Београд ће наредне године добити и своју прву ликовну галерију на Косанчићевом венцу, Министарство културе ће поново преузети наш најлепши галеријски простор „Цвијету Зузорић”, а заједно са истим министарством град ради и на пројекту изградње зграде опере и балета на месту садашњег Стакленца на Тргу републике. Обновљени су чесма Мехмет Паше Соколовића и Дамат Али пашино турбе на Калемегдану, у току је обнова Малог степеништа, а следеће године нас чека обнова Великог степеништа, Сахат куле и Турског купатила, навео је Весић.

Као још једну велику победу, градски менаџер је назначио све већи број радних места, стављање у функцију Научно-технолошког парка, стицање Бг праксе, програме запошљавања. Он је изразио уверење да ће се до половине новог мандата градске скупштине решити проблем са недостајућим местима у вртићима, јер како је оценио, то није само намера града већ и обавеза. Овај циљ није само политички већ и људски и цивилизацијски, оценио је Весић, наводећи као следећу велику победу – поверење које град има код најстаријих суграђана. Београд је дом за све, а зрелост једног европског друштва мери се тиме како се води рачуна о најстаријима и најмлађима, поручио је градски менаџер. 

Градски менаџер се осврнуо и на то је да је ова градска власт прва која транспарентно доноси одлуке и укључује грађане у овај процес, подсећајући на недавно покренуту акцију „Да се гради и ради по твом”, у оквиру које грађани предлажу пројекте који ће се реализовати, а град и општине одвајају одређен буџет како би се ти пројекти заиста спровели. Велики одзив на ову акцију само показује колико грађани желе да учествују у процесу одлучивања. 

– Ова акција само је наставак две пилот акције које ми у граду спроводимо већ годину дана. Прва је акција „Врачарске идеје”, у оквиру које је председник општине Врачар упутио писмо свим грађанима и питао их шта од пројеката предлажу да буде део општинског буџета. Скоро хиљаду грађана је одговорило и дало своје предлоге, а многи од тих предлога нашли су се ове године у буџету. Градски урбаниста Милутин Фолић већ годину дана спроводи активност коју ја зовем „народни урбанизам” и која подразумева да где год радимо неки урбани џеп или сквер питамо грађане шта би они волели да буде тамо. Тако смо урадили сквер Моме Капора, а сада радимо на Црвеном крсту. Велики одзив грађана на ове активности показује да град треба да буде још отворенији и да их још више укључи у процесе – рекао је Весић, наводећи да су у поређењу с претходним периодом у овој области направљени „кораци од седам миља”.  

Он је на крају поручио свима који су део градске власти, да без обзира на функцију, имају част и привилегију да учествујете у вођењу Београда. 

– Разумите ту част као велику обавезу према свом граду, да га својим одлукама учините бољим и лепшим. Београд није плен, како га доживљавају наши противници који су већ поделили функције и јавна предузећа, јер их само то интересује. Београд је већи од сваког појединца и вечан је, за разлику од нас. Наша обавеза је да свако од нас учини све што је у његовој моћи да допринесе вечној слави Београда, а не својој слави јер она не постоји. Постоји само Београд. Да би се водио Београд, он мора да се воли. Београд има своје снове и почео је да их остварује. Иза нас су хиљаде година наше историје, а испред нас вечност. Нама је припала част да будемо мали део његове вечности и да га учинимо бољим, пре свега за људе – поручио је градски менаџер.
Он је све упозорио да та част не сме да се злоупотребљава и да свака одлука треба да буде добра за Београђане.