среда, 14. март 2018.

Весић: Београд постаје град бизниса

Политика Града Београда је да након градског тендера на којем је победила страна компанија, најмање 50 посто послова добију домаће компаније као подизвођачи радова. На тај начин покушавамо да помогнемо домаћим фирмама да дођу до посла, јер је то огледало наше политике, рекао је градски менаџер Горан Весић на отварању трећег Пословног форума „Породичне фирме – Стуб развоја економије”. 

Весић је подсетио да је Београд током последњих неколико година веома „отворен” за инвестирање. Тачно је да се то односи највећим делом на велике инвеститоре и инвестиције, навео је Весић, јер то Београду доноси десетине, па и стотине милиона евра, уз запошљавање великог броја људи. 

– Последица таквог приступа инвестицијама јесте приличан пад незапослености, пошто је пре четири године број незапослених у Београду био око 110.000, док је тренутно 88.000 наших суграђана без посла. Верујемо да је то тренд који ће бити настављен у склопу свих позитивних промена које се дешавају у граду. Истовремено, трудимо се да створимо услове да помогнемо малим и средњим предузећима, међу којима велики део чине породичне компаније – рекао је Весић.

Према његовим речима, већина фирми које се у Београду оснивају јесу породична предузећа којима би требало да се позабавимо јер су у питању фирме које остају овде, за разлику од мултинационалних компанија које „иду за тржиштем и сопственим интересима”. 

– На последња три велика тендера у граду, где је вредност посла од 6 до 15 милиона евра, посао су добиле домаће фирме. „Мостоградња” је добила посао реконструкције Бранковог моста, након тога су добили и посао на реконструкцији једног булевара у оквиру којег постоји и измештање речног корита. Та фирма је била у лошој ситуацији, али се сада ситуација променила, што важи и за „Енергопројект”, па сада домаће фирме побеђују на тендерима у конкуренцији страних. Град Београд се труди да подстакне развој малих и средњих предузећа, иако она нису у потпуности у нашој надлежности – додао је Весић. 

Он је нагласио да је чланство у Привредној комори Србије сада обавезно и да то не треба посматрати као нови намет.

– Привредна комора која добро ради свој посао веома је значајна за развој малих и средњих предузећа. Град Београд има добру сарадњу са Привредном комором Србије, чији је део сада Привредна комора Београда, а закон који је на снази и односи се на уређење и рад Привредне коморе је веома добар. Једна од првих одлука коју смо 2014. године донели као Скупштина града била је да не доносимо ниједну одлуку без мишљења Привредне коморе, које није обавезујуће. Када је Град Београд у питању, ми смо током текуће године спровели два конкурса. Први је био за подршку и развој предузетништва у 2018. години, односно за куповину једног или више основних средстава, машина или друге опреме. За ове потребе издвојено је 20 милиона динара, а стигло је око 100 пријава, што значи да је више предузећа знало да расписујемо конкурс него прошле. Други конкурс је био за суфинансирање из програма од јавног интереса из области предузетништва и запошљавања. Ту је одвојено 12 милиона динара и добили смо око 40 пријава. Резултати оба конкурса биће ускоро објављени – рекао је градски менаџер. 

Весић је истакао да раније није било тих средстава, док се сада Град Београд сваке године труди да буџетом обезбеди више новца него претходне године. Ове године та средства су већа него прошле, а новац је обезбеђен консолидацијом градских финансија. 

– После дужег периода паузе, прошле године смо обезбедили већи износ средстава намењених развоју пољопривреде. Ове године предвиђено је око 175 милиона динара, прошле је било око 100, а мислим да у прошлости Град Београд није обраћао довољно пажње на пољопривреду, која је веома важна за привреду нашег града. Поменутих 175 милиона динара није довољно, па ћемо у сарадњи са Министарством пољопривреде формирати посебан секретаријат за пољопривреду. Град даје подстицајна средства за пољопривреду у области воћарства и повртарства, пчеларства, сточарства и набавку механизације. На тај начин желимо да помогнемо пољопривредницима да дођу до средстава која су им неопходна за њихов даљи рад – казао је Весић. 

Он је истакао да је прошле године направљен озбиљан искорак када је пољопривреда у питању, а тако ће се и наставити. 

– Посебно сам поносан на Научно-технолошки парк Звездара, који смо пре четири године затекли у потпуној нефункционалности. Заједно са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Београдским универзитетом направили смо нову компанију у којој данас ради 560 младих људи и више од 50 компанија. У наредне четири године ћемо се, такође, много конкретније бавити „старт-аповима”. Заједно са Владом Републике Србије подршку и помоћ старт-ап предузећима одредићемо као приоритет за наредни период. Иако се већина тих компанија угаси, успех једне или две држави и граду враћа уложена средства. Преко Фондације за младе таленте, Град Београд даје милион динара за три „старт-апа”, а поред тога смо обезбедили бесплатне радионице „Знањем до циља” где је учествовало више од 150 старт-ап компанија. Та средства нису велика, али идеје које тамо можемо да чујемо су заиста сјајне и заслужују подршку – додао је градски менаџер. 

Весић је присутне упознао са намером Града Беогрда и Владе РС да се у наредном периоду у сарадњи са заинтересованим фондовима одвоји одређен број старих индустријских објеката који ће бити претворени у неке врсте „хабова”, где ће „старт-ап” фирме добијати бесплатну подршку. 

– Тако ћемо помоћи људима који имају добре идеје да лакше комерцијализују своје производе и изађу на тржиште. То ће бити један од најважнијих задатака за наредни период и већ размишљамо о неколико локација, уз постојање неколико заинтересованих фондова. То је нешто по чему желимо да Београд буде препознатљив, а користићемо пример Израела, који је постигао огроман успех када су „старт-апови” у питању. У таквим предузећима у Израелу ради скоро 40.000 људи и на нама је да покушамо да применимо њихова искуства. У сарадњи са Националном службом за запошљавање обезбеђено је пет милиона динара за област иновативних технологија. Када су субвенције за самозапошљавање у питању, град је обезбедио 6,5 милиона динара, док је за субвенције за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих на новоотвореним радним местима обезбеђен исти износ. За спровођење јавних радова на којима се ангажују незапослене особе опредељена су два милиона динара – рекао је Весић. 

Он је истакао да се сваки уложени динар у мала и средња предузећа и породичне компаније враћа вишеструко у облику пореза, запошљавања, плаћања доприноса на зараде и то је логика којом ћемо се водити. 

– Прошло је време у којем је Београд био град тешке индустрије и вероватно се више никада неће вратити. Желимо да наш град постане град иновативне индустрије у којем се пре свега подржавају људи са добрим пословним идејама. Београд ће у наредне четири године бити град бизниса и град у којем се трудимо да пружимо шансу људима који желе да привређују. Желимо да грађани Београда живе квалитетније, да зарађују боље, а да они који до сада нису имали прилике коначно почну да раде – закључио је Весић. 

Председник „Колор прес групе” Роберт Чобан истакао је да већина породичних фирми не преживи смену генерација. Он је додао да ће на скупу бити речи о проблемима са којима се суочавају власници малих породичних предузећа и важности улоге жена у породичном бизнису.