недеља, 22. април 2018.

Весић и Ђорђевић положили венац на Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту

Градски менаџер Горан Весић и министар  рада, запошљавања, борачких и социјалних питања  Зоран Ђорђевић положили су данас венац на Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату. 

Весић је овом приликом нагласио да се Град Београд са поштовањем и пијететом односи према жртвама Холокауста и подсетио да је, на жалост, у нашем граду током рата било неколико концентрационих логора, а један управо на Старом сајмишту. 

– Веома смо поносни што смо последњих неколико година урадили заиста крупне кораке да oчувамо сећање на жртве Холокауста у Београду. Пре четири године смо 10. мај прогласили Даном сећања на жртве Холокауста у Београду, а тај датум смо узели јер је тог дана 1942. године немачка окупациона команда прогласила Београд градом без Јевреја. Од око 16.000 Јевреја колико је живело на територији немачке окупационе зоне у Србији, око 90 oдсто их је страдало овде на Старом сајмишту – рекао је Весић.

Он је додао да се Град труди да чува сећање на све ове жртве и у сарадњи са Владом Републике Србије заједнички ради на припреми закона који ће регулисати статус Старог сајмишта.

– У међувремену смо учинили крупне кораке у смислу расељавања централне куле и решавања имовинско-правних односа како бисмо заједно са Владом Републике Србије после доношења закона кренули у претварање Старог сајмишта у меморијални центар – истакао је градски менаџер додавши да је, када је прошлог децембра боравио у Израелу, разговарао са представницима Јад Вашема да овде буде основан њихов образовни центар.

 Он је истакао да се Србија и Београд на овај начин одужују жртвама Холокауста, грађанима Београда који су страдали само зато што су били Јевреји, Роми, Срби или антифашисти као и да не смемо дозволити да се жртве забораве јер на тај начин можемо бити у ситуацији да нам се то и у будућности понови.

Министар Ђорђевић је подсетио да су на овај дан 1945. године две групе јасеновачких логораша покушале да пробију усташке и страже и домогну се слободе, а како је рекао, свега сто њих је успело у томе. 

–  У геноциду над нашим народом на територији Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема страдало је 700.000 мушкараца, жена и деце претежно српске, али и ромске и јеврејске националности. У тој монструоуној вештачкој фашистичкој творевини Независној држави Хрватској од средине 1941. до средине 1945. године даноноћно су радила и три концентрациона логора намењена искључиво убијању деце кроз која је прошло више од 33.000 деце од којих је убијено њих 20.000 – рекао је Ђорђевић.

Он је додао да би после оваквих чињеница сваки човек занемео од ужаса и да нико од нас не треба да ћути о овом  геноциду, али и да треба да наставимо да развијамо добросуседске  односе и превазилазимо разлике и сукобе из прошлости негујући свој европски пут.

На Споменик жртвама геноцида венце су положили представници Удружења логораша „Јасеновац 1941. – 1945”, породице жртава, представници више министарстава, дипломатски кор, представници Савеза јеврејских општина Србије, Београда и Савета ромске националне мањине.