недеља, 10. фебруар 2019.

Екологија у првом плану даљег развоја Београда

У последњих пет година по питању екологије урађено је више него за претходних 30, а загађење је последица деценијске небриге и аутомобилског урбанизма који се сада мења у корист пешака, бициклиста и јавног превоза, рекао је архитекта Милутин Фолић који је до скоро обављао дужност главног градског урбанисте, за портал Еспресо.

Према Фолићевим речима, постоје три основне смернице даљег урбаног развоја града.

– На првом месту је измештање индустријских зона из центра чиме се омогућава изградња стамбено-пословних комплекса уз рационално коришћење постојеће инфраструктуре. Друга смереница је спуштање на реке чиме се користи највећи природни потенцијал престонице. До краја следеће године биће уклоњена пруга која деценијама одваја Палилулу, Дорћол, Kалемегдан, Kосанчићев и Савски венац од приобаља. Коначно, ту је и промена ка еколошки прихватљивој хијерархији у саобраћају којом се приоритет даје пешацима, бициклистима и јавном градском превозу. Најзначајнији је најављени почетак изградње метроа као и примарна мрежа бициклистичких стаза према пројекту "Београд бициклом“ – рекао је Фолић.

Када је у питању очување животне средине, Фолић наводи да су у циљу смањења загађености реализовани одређени пројекти, али и усвојени они чија се реализација очекује у наредним годинама.

– Неки од остварених и планираних пројеката су нове пешачке зоне, пасареле, бициклистичке стазе, паркови, тротоари, дрвореди, прерада отпада, прерада отпадних вода, заустављање дивље градње, укидање паркинг места у центру, електро-аутобуси...Уређени су Цветни трг, Славија, Обилићев венац, пешачка зона Земуна, Парк Ушће, Сава Променада, али и читав низ урбаних џепова попут сквера Моме Kапора, сквера код Старе Херцеговине, платоа Милана Младеновића, Девојачког парка и околине Kаленић пијаце– додао је Фолић.

Он истиче да је један од важнијих пројеката повећање удела бицикла у саобраћају.

– Основни циљ је растрећење саобраћаја и прилагођавање бицикала видовима градског превоза. У Београду постоји 83 километра бициклистичких стаза, а план је да се у наредне четири године изгради још око 120 километара од чега ће око 90 ићи постојећим улицама, а 30 ће бити новоизграђене бициклистичке стазе. Бицикл у Београду користи око један одсто суграђана, а жеља је да га у наредних неколико година користи пет одсто – додао је Фолић.

Како је рекао,  Трг Републике, Студентски трг, Васина улица и Топличин Венац  биће претворени у пешачку зону и поплочани каменом.

– Студентски трг ће добити нову фонтану и споменик Зорану Ђинђићу. У парку на Топличином венцу биће постављено пет скулптура Олге Јеврић, ново зеленило, игралиште и чесма. У Kарађорђевој улици тротоари ће бити проширени и поплочани, док ће приобални део осим шеталишта добити и дечија игралишта, клупе, расвету и велике зелене површине.  Савска улица са Тргом Стефана Немање ће бити уређена као нови централни градски трг, на којем ће бити подигнут споменик Стефану Немањи, док ће зграда железничке станице постати музеј. Реконструкцијом Улице кнеза Милоша и изградњом подземне гараже за 450 возила, тротоари ће бити ослобођени за пешаке, бициклисте и дрвореде. Улица ће после реконструкције имати шест саобраћајних трака. Пасарела на Kалемегдану ће повезати Београдску тврђаву са приобаљем. Теразијском терасом биће обезбеђен силазак према реци до Улице краљице Наталије. Парк Ушће ће бити уређен до Земуна – истакао је Фолић.

Након изградње првог километра Сава променаде, навео је Фолић, развој приобаља биће настављен до спајања Kалемегдана и Аде Циганлије.

– Променада ће имати бициклистичке и пешачке стазе, дрвореде, зелене површине, силаске на реку, дечија и спортска игралишта, квалитетну расвету и друге садржаје. Нови булевар у оквиру Београда на води ићи ће паралелно са Савском улицом и повезати Булевар војводе Мишића са Kарађорђевом. Дуг два километра и широк 40 метара, имаће нове дрвореде у три реда, пешачке тротоаре поплочане каменом, бициклистичке стазе и клупе. Уз булевар ће бити и изграђен централни парк на два хектара – рекао је Фолић.

Када је у питању проширење пешачке зоне Kнез Михаилове, оно обухвата реализацију низа пројеката развијања пешачких зона у центру града.

– Град настоји да развија "зелену мрежу" пешачких простора у центру како би се повезали постојећи отворени јавни градски простори и амбијенти од ширег значаја за идентитет града. Циљ је смањење коришћења аутомобила и стварање зеленијег, здравијег и пријатнијег места за живот – објаснио је Фолић.

Он истиче да ће сузбијање дивље градње очувати Београд, омогућити много већи прилив средстава у буџет, изградњу инфраструктуре и осигурати градњу безбедних објеката према прописима и стандардима. Фолић подсећа да ће изградња постројења за прераду отпадних вода у Великом Селу, али и прераду отпада у Винчи која ће подразумевати селекцију отпада и претварање у енегргију, умногоме допринети очувању животне средине и смањењу загађења.