петак, 1. март 2019.

Весић: Послодавци морају да докажу да је новац исплаћен за превоз искоришћен за ту намену и то је обавеза

Заменик градоначелника Београда Горан Весић изјавио је да се у појединим медијима води хајка против одлуке државе по којој послодавци који исплаћују запосленима накнаду за јавни превоз „на руке” уместо што купују месечне карте, мораjу да докажу да је сваки динар исплаћен потрошен за превоз и то сваког месеца и за сваког запосленог. 

– Доказ да је новац потрошен за превоз може да буде месечна карта за јавни превоз, рачун са бензинске пумпе или такси рачун, али послодавац мора да има доказ за сваког запосленог да је накнада за превоз искоришћена за превоз – рекао је Весић за Танјуг и додао да је одлука јасна и да ту нема никакве дилеме.

Према његовим речима, написи који су се појавили у неким медијима, као и глупости које су изговарали поједини квазистручњаци за све и свашта да је ова одлука противзаконита, не само да су нетачне већ и опасне и представљају позив да се не плаћа јавни превоз.

– Нажалост, поједини медији и квазистручњаци обмањују грађане и позивају да се не плаћа јавни превоз тврдњама да послодавци не морају да купују месечне карте. Не морају ако се запослени не вози јавним превозом, али и ако не купују месечне карте, морају да докажу да је новац исплаћен за превоз коришћен за ту сврху. Држава је Законом о раду обавезала послодавце да заполенима исплаћују накнаду за превоз уколико не организују сопствени превоз. На овај износ се не плаћају порези, ни доприноси и зато може да се користи само за превоз. Држава има обавезу да контролише како се троши новац намењен за превоз који је омогућила послодавцима да исплаћују без пореза и доприноса. Неки послодавци злоупотребљавају ову законску могућност, па ову накнаду укључују у плату чиме варају државу јер не плаћају доприносе, а варају и запослене којима одузимају право на превоз. Зато ће убудуће послодавац бити обавезан да за сваки динар који исплати запосленом на име превоза докаже да је новац заиста искоришћен за превоз. Не видим шта је нормалније од тога. Запањен сам хајком која се води против мене и Града Београда јер позивамо да се купују карте за јавни превоз. Док сам год на функцији у граду, ја ћу то да радим јер јавни превоз мора да се плаћа и не пристајем на било какву јефтину демагогију која нам се ова два дана нуди од људи који позивају да се превоз не плаћа – рекао је Весић.

Он је појаснио да је Министарство финансија донело мишљење број 011-00-12/2019-04 од 1. фебруара 2019. године којим указује да уколико послодавац нема веродостојне исправе на основу којих доказује да је на адекватан начин надокнадио трошак запосленог за долазак и одлазак са рада (нпр. рачун за куповину месечне претплатне карте, дневне карте или карте за једну вожњу у јавном превозу, рачун за гориво у случају коришћења сопственог возила и сл.), ти трошкови му се не могу признати као расход. У случају да се накнаде за долазак и одлазак са рада не документују веродостојном рачуноводственом исправом, исплате запосленима на име накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада сматрају се недокументованим трошковима у смислу члана 7а тачка 1. Закона о порезу на добит правних лица. Мишљење је објављено у Привредном саветнику број 5 из фебруара 2019. године.

Весић је рекао да је током 2018. године број запослених на територији града Београда износио 717.998 лица просечно месечно, док је од наведеног броја само 114.429 запослених просечно месечно куповало претплатне карте, иако према истраживањима јавни линијски превоз користи око 47,9 одсто корисника. То значи да око 250.000 запослених лица користи јавни превоз, а да не плаћа карту, услед чега Град Београд губи минимално 750 милиона динара месечно или скоро девет милијарди динара на годишњем нивоу.  

– Уколико би се број продатих претплатних карата повећао само за 100 хиљада, то би значило да би се од новонаплаћеног прихода сваке године могло да се купи око 180 нових аутобуса, што  би значило да би се за 4–5 година могао обновити цео возни парк ЈКП ГСП „Београд” – поручио је Весић. 

Заменик градоначелника је поручио да Београд има 476 линија јавног линијског превоза путника, да сва возила јавног превоза остваре око 436.000 километара и да се дневно превезе око 2.500.000 путника. Додао је да зато што се не купују карте, град дотира годишње јавни превоз са око 150 милиона евра сваке године, а за те паре могуће је изградити 75 вртића или купити око 800 аутобуса.