уторак, 30. април 2019.

Градоначелник Радојичић о Београду као граду деце: Обезбедићемо још боље услове за образовање, лечење и развој најмлађих

„Београд као град деце је важан део моје визије”, истакао је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић у интервјуу за „Политику”. Као дечји лекар на челу града, како je је навео, посебно брине о њиховим потребама и подржава сваки добар пројекат који се тиче најмлађих.

– Дубоко верујем да улагање у децу, њихово здравље и образовање, репрезентује све нас у најбољем светлу, показујући да умемо да гледамо у будућност и да радимо за опште добро које ће се осећати много година након што ми више не будемо овде. Моји напори усмерени су ка томе да им омогућимо што боље услове за образовање, лечење, развој, игру – нагласио је градоначелник Радојичић.

Он је указао да одрастање у градовима може имати много недостатака за малишане, те стога тежи да Београд буде зелени и паметан град. 

– Да деца имају што више зеленила, паркова и бициклистичких стаза и што здравије и срећније детињство. Да Београд подредимо управо њима – нагласио је градоначелник.

Он је указао и да је важно да се повећа број новорођене деце и најавио да би парови који иза себе имају три неуспела покушаја вантелесне оплодње о трошку државе, убудуће могли да о трошку града, четврти пут покушају да се остваре као родитељи. Градоначелник Радојичић је објаснио да ће за тај покушај моћи да се пријаве жене до 45 година, које до сада нису рађале, односно партнери који су држављани Србије са пребивалиштем у Београду. Ако се све буде одвијало према плановима, како је додао, овај пројекат, чији је он иницијатор, могао би да стартује већ на јесен.

Према званичним подацима, у нашој земљи сваки шести пар се бори са проблемом плодности. Пројекат је у изради, тражи се начин како да се тај новац законски определи за ове намене, а детаљи ће бити познати када се предлог буде нашао на дневном реду седнице Скупштине града, појаснио је Радојичић.

– Парови који се боре са овим проблемом знају колики је значај четвртог покушаја. Уколико се не повећа број новорођене деце, имаћемо проблем и као држава и као народ  – истакао је Радoјичић.

Градоначелник је нагласио да је изградња нове дечје болнице „Тиршова 2” његова лична и професионална мисија и пројекат који га мотивише и као градоначелника и као лекара. У току је израда студије изводљивости и идејног решења саме болнице, чиме ће бити утврђено како ће болница изгледати и колики ће бити капацитет. 

– Као председник Радне групе за праћење и координацију Студије изводљивости, у сваком сегменту пратим израду функционалног и техничког плана болнице. За пројектовање и изградњу „Тиршове 2” тражимо најбоље решење, како би наши малишани имали исте услове за лечење као и њихови вршњаци у иностранству. Нова дечја болница биће једна од најмодернијих у региону и донеће нови концепт лечења. Кључно је да пацијент буде најважнији и да породица што лакше, уз минимално кретање по болници, добије потребну услугу. Један од циљева „Тиршове 2” јесте да деца имају комфорније услове – нагласио је Радојичић.

Градња нове болнице требало би да почне 2020, а ако све буде текло према плану, први малишани ће у њој добити лечење и негу по светским стандардима 2022. године.

– Зграда ће бити енергетски ефикасна и паметна. Простираће се на 30 хиљада квадрата на плацу нешто већем од једног хектара, на углу Делиградске улице и Др Суботића. На том простору је тренутно војна институција, где живе поједини људи, али држава је одобрила новац за њихово пресељење – казао је Радојичић.

Градоначелник Радојичић је истакао да је 2019. у знаку бриге о деци. Као један од показатеља, навео је да је први пут реално да се листа чекања на место у вртићу укине за децу у приоритету.

– Реално је да се ове године листа чекања укине за децу запослених родитеља, децу студената, треће и свако наредно дете у породици, као и за малишане из друштвено осетљивих категорија. Листa чекања постоји одувек, али се већ неколико година смањује упркос све већој тражњи. Пре две године, на место у вртићу чекало је око 10.000 деце, док је уочи овог конкурса 2.700, што је успех – изричит је Радојичић.

Смањењу листе чекања допринеће и наставак сарадње са приватницима. Град тренутно сарађује са 353 приватна обданишта, што је за око 270 више него пре четири године. У оквиру ове сарадње, недавно је морало да се застане и размотри колико је ширење овог пројекта прихватљиво за буџет, па тако прва два месеца није издата ниједна одбијеница, а Радојичић је навео да је уз помоћ владе омогућено даље ширење пројекта, односно издавање одбијеница.

– Сада је о трошку града у приватним обдаништима око 17.500 деце и за ову врсту помоћи издвојено је 7,6 милијарди динара – додао је Радојичић.

Градоночелник Радојичић је рекао и да је у току израда мреже предшколских установа која ће показати где постоје највеће потребе за новим местима и објектима, као и да би Београд ускоро требало да добије и нову мрежу школа, као својеврсну личну карту – „кућу знања”. Она ће садржати информације о њиховим капацитетима и попуњености, али и анализе на основу којих ће надлежни моћи да доносе одлуке о изградњи нових школа и праве пројекције њиховог развоја у наредних осам година.

– Последња Одлука о мрежи школа усвојена је 2012. Важно је да мислимо и о садашњим и о будућим ђацима, као и да новац улажемо тамо где постоји реална потреба. Одлука о мрежи школа ће бити спремна за прву наредну седницу Скупштине града, како би могла да иде на сагласност Министарства просвете – објаснио је градоначелник.

Елаборат за нову мрежу школа не предвиђа гашење нити спајање школа. У плану је изградња и то осмолетке у Миријеву, насељу у којем је поред постојеће две већ дуже неопходна још једна. Нова „кућа знања” биће и у Лешанима. 

– Модерна школа у Лештанима се гради уместо старе, која је срушена. Извођач радова је изабран и почетак градње нас очекује ове године. Осим тога, реконструисаћемо и постојеће школе, како би сви ђаци имали што боље и безбедније услове. Буџет Секретаријата за образовање и дечју заштиту је око 190 милиона евра, док је 2012. износио 87 милиона евра – указао је Радојичић, оцењујући да улагање у децу, њихово здравље и образовање представља рад за опште добро, које ће се осећати много година након тога.

Говорећи о модерном Прихватилишту за децу, које је након две деценије на привременој адреси коначно отворило врата на новој адреси, Радојичић наглашава да се у њему догодило више позитивних промена.

Деца су се посебно обрадовала сензорној, музичкој и соби за спорт и рекреацију. На њихово одушевљење наишла је и библиотека, као и креативна радионица. Кажу да им никада није досадно, да време проводе квалитетно, а посебно их радује што успевају да науче и направе ствари које касније представљају или поклањају другарима и члановима породице. Сазнао сам да, откако су у новој згради, немају проблем да другарима у школи кажу где тренутно бораве – оценио је Радојичић.