уторак, 25. јун 2019.

Улица Бате Живојиновића, споменици деспоту Стефану Лазаревићу, Мићи Орловићу и Краснову

Градски одборници су на данашњој седници Скупштине Града Београда усвојили Одлуку о измени и допуни Одлуке о утврђивању назива улица и других делова насељених места у општинама Раковица и Чукарица, као и Одлуку о измени назива улица на територији општина Врачар и Земун.

Заменица председника Скупштине града и председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Андреа Радуловић, образлажући ове одлуке, истакла је да је усвојен предлог да Бојанска улица на Врачару понесе име славног српског и југословенског глумца Велимира Бате Живојиновића. 

Она је изразила несебично задовољство што ће једна улица на Црвеном крсту понети име велике глумачке легенде.

– Поводом обележавања три године од смрти славног глумца Велимира Бате Живојиновића, компанија „Борба”, магазин „Базар” и Горан Весић, као грађанин градске општине Врачар, покренули су иницијативу да једна од улица на општини Врачар добије назив по Велимиру Бати Живојиновићу. Предлог Горана Весића је да Бојанска улица на Црвеном крсту понесе име велике глумачке легенде – рекла је Радуловићева.

Она је истакла значај Велимира Бате Живојиновића, који је својим немерљивим уметничким и културним доприносом обележио једну златну еру српске, југословенске и светске кинематографије. 

– Наш славни глумац остаће вечно наш Валтер који брани Сарајево, Мирта у „Скупљачима перја”, командант Столе у „Бици на Неретви”. Човек са емоцијом и карактером који је дао немерљив допринос култури у Србији, региону и шире – рекла је Радуловићева.

Одборници су усвојили и одлуке за подизање споменика Мићи Орловићу, деспоту Стефану Лазаревићу и Николају Краснову.

– Разлог за доношење ове одлуке јесте усвојена иницијатива Радио-телевизије Србије да се подигне споменик Милоју Мићи Орловићу, истакнутом телевизијском водитељу и новинару. Споменик Орловићу биће подигнут испред зграде Радио-телевизије Србије у Таковској 10. Када је реч о споменику деспоту Стефану Лазаревићу, како се наводи у иницијативи Горана Весића, као грађанина Београда, узимајући у обзир чињеницу да две улице у Београду – Булевар деспота Стефана и Улица Високог Стевана већ носе име по њему, а због изузетног значаја у нашој историји, односно у вођењу српске деспотовине у најтежим тренуцима, као и утемељењу Београда као српске престонице, деспот Стефан заслужује и спомен-обележје. Предложена локација је простор између улица Гундулићев венац, Дринчићеве и Палмотићеве – објаснила је Андреа Радуловић и додала да ће, на основу усвојене иницијативе Секретаријата за културу од 9. децембра 2015. године, бити подигнут споменик и Николају Краснову, једном од најзначајнијих руских архитеката који је својим стваралаштвом оставио важан и неизбрисив траг у архитектури Београда. 

– Политика овог града у последњих шест година има за циљ да чува културу сећања на личности које су дале неприкосновени културни и друштвени допринос. Подизањем спомен-обележја, именовањем улица бринемо о традицији која је саставни део наше културе и на тај начин негујемо и чувамо од заборава људе који су задужили културни развој овог града. Они представљају наше културно наслеђе и Град Београд ће се још више убудуће трудити да важне личности за престоницу и Србију добију место које и заслужују – образложила је заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић.

На седници градског парламента усвојен је и Предлог одлуке о измени и допуни Одлуке о утврђивању назива улица и других делова насељених места на територији градске општине Раковица, садржан у иницијативи председника општине Раковица Владана Коцића, да се на основу великог броја захтева грађана ове општине преименује Улица каљави поток у Улицу Војиновића кула. 

Такође је усвојен и Предлог одлуке о утврђивању назива улица и других делова насељених места на територији градске општине Чукарица, у оквиру пројекта ажурирања Адресног регистра Владе Републике Србије, укупно 150 улица, као и Предлог одлуке о измени назива улице на територији градске општине Земун, односно преименовање Улице партизанске четврти део у Улицу др Чеде Симеуновића, за који је усвојена иницијатива Луке Бунчића на седници комисије од 14. децембра 2017. године.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је да је подизање споменика начин да се сачува сопствена историја, као и сећање на људе који су били значајни за нашу прошлост. 

– Посебно је важно подизање споменика деспоту Стефану Лазаревићу, који има обележје на Калемегдану, али није у питању класичан споменик. Он је пре више од шест векова Београд прогласио главним градом Србије и тиме заслужио адекватан споменик који ће одражавати важност његовог места у српској историји. Споменик Николају Краснову, руском емигранту који је дошао у Београд, доказ је да умемо да кажемо хвала човеку који је толико тога дао нашем граду. Многе зграде које је овај архитекта подигао у Београду и данас су у функцији и једна су од најлепших здања српске престонице – казао је Весић.

Према његовим речима, на следећој седници на дневном реду ће бити и споменик Вудроу Вилсону, америчком председнику који је умногоме задужио српски народ, а који је већ добио булевар у оквиру Београда на води. 

Посебно сам поносан, додао је Весић, што ће једна улица у нашем граду понети име Велимира Бате Живојиновића.

– У питању је улица која се налази у близини Београдског драмског позоришта и места где је живео. Сквер који тренутно уређујемо, на углу Милешевске и Цара Николаја, понеће име Драгана Николића. Када буду прошле три године од смрти Милене Дравић, сквер ће постати „Сквер Драгана Николића и Милене Дравић” – рекао је Весић.

Намера нам је, додао је Весић, да формирамо комисију која би требало да одреди зграде на којима ће стајати обележја у виду табли које ће сведочити о важним догађајима или људима.

– Тренутно расписујемо конкурс за уређење Трга „Политике”. Наша идеја је да неколико новинара те куће према избору „Политике”, а не града, добије бисте, док би имена истакнутих новинара, такође по избору ове куће, била уклесана у коцку – закључио је Весић.