четвртак, 25. јул 2019.

Весић о изменама Статута: Веће надлежности општинама у интересу грађана

Одборници Скупштине града сагласили су се данас са Одлуком о промени Статута Града Београда, а како је образложио заменик градоначелника Горан Весић, суштина новог статута јесте да се место одлучивања приближи грађанима. Он је нагласио да је читав процес трајао дуже од  три године и да је у међувремену на директну иницијативу или уз активно учешће града измењен читав сет закона, укључујући и Закон о главном граду.

– Измене Статута су у интересу грађана и омогући ће да се ефикасније решавају проблеми грађана, а општине брже развијају – истакао је заменик градоначелника.

Весић се осврнуо на период од 2006. године када је донет Устав Србије, којим је Београд третиран као јединствена локална самоуправа, док су градске општине „потпуно заборављене”. Та грешка, додао је Весић, довела је до тога да градске општине немају имовину, као и до много мањих надлежности. Уследило је доношење Закона о главном граду, а потом и Статута Града Београда, чиме је одлучивање додатно централизовано, а општинама су одузете надлежности.

Захваљујући изменама сета закона, Град Београд добија нове надлежности, а самим тим и могућност да део тих надлежности пренесе на општине.

– Нове добијене надлежности су у областима издавања грађевинских дозвола, просторног планирања, подстицања наталитета и дечје заштите, културе, спорта, образовања, јавних комуналних предузећа, пољопривреде, заштите животне средине, оснивања месних заједница и друго. Прва и најважнија промена у новом статуту односи се на издавање грађевинских дозвола, а град је суштински подељен у две зоне: градску и приградску. Све општине имају веће надлежности него што су имале до сада – рекао је Весић.

Заменик градоначелника прецизирао је да ће убудуће градске општине издавати грађевинске дозоле за објекте до 1.500 квадрата, а приградске до 5.000 квадрата. Тако ће, додао је Весић, општине моћи брже да реагују и да се развијају, а чак 60 одсто предмета из области урбанизма вратиће се општинама. Градске општине ће убудуће издавати решења о озакоњењу објеката до 400 квадрата, а приградске до 3.000 квадрата, чиме ће се општинама вратити око 70 одсто предмета. Општинама је дата могућност и да финансирају нове планове или измену постојећих планова и да имају своје комисије за планове, за шта ће трећину чланова предлагати Град Београд. Све ово омогућиће општинама да буду конкурентне, оценио је Весић.

Инсистираће се и на томе да општине, посебно приградске оснивају услужне центре да би грађани могли да решавају своје захтеве и проблеме у местима где живе. Општине могу да финансирају и енергетску ефикасност, да се старају о некатегорисаним путевима, да раде послове унутар блокова, те поправке у стамбеним зградама, попут фасада, улаза и слично. Коначно је регулисано и то да приградске општине могу да имају јавна предузећа и да на тај начин више рачуна поведу о комуналном реду, навео је Весић.