недеља, 1. децембар 2019.

Градоначелник Радојичић: Борба за здравији и чистији град

Градоначелник проф. др Зоран Радојичић изјавио је данас да је Град Београд конкурисао за титулу „Зелена престоница Европе 2022. године”, с циљем да се побољша општи квалитет живота у српској престоници. Радојичић је о борби за здравији и чистији град и путу ка „Зеленој престоници Европе” говорио за дневни лист „Политика” заједно са градоначелником Љубљане Зораном Јанковићем. 

Он је истакао да ће се на пролеће следеће године знати који су градови финалисти, а у јуну 2020. биће познат и победник. Са том титулом или без ње, до 2022, уверен је Радојичић, саобраћај у Београду биће модернизован, постављена рециклажна острва, депонија Винча санирана, а број зелених површина увећан.

– Концепт „зелена престоница” не односи се само на озелењавање града, већ на испуњавање европских критеријума у областима као што су квалитет воде, ваздуха, ниво буке, употреба земљишта, одржива урбана мобилност, прилагођавање на климатске промене, управљање отпадом, еко-иновације. Интензивно радимо на томе да се окренемо зеленој хијерархији у саобраћају, односно да предност дајемо бициклистима и јавном превозу. Проширили смо пешачке зоне у централном делу, увели „врабац сервис” као еколошко превозно средство, а увешћемо и систем јавних бицикала – навео је градоначелник.

Од фебруара, како је највио, ступа на снагу План одрживе урбане мобилности, који подразумева да свака саобраћајница, где безбедност то дозвољава, садржи бициклистичку стазу.

– Имамо 100 километара тих стаза, а план је да у наредне четири године изградимо још 120 километара. План урбане мобилности гарантује и да ће се време проведено у саобраћају смањити, тако што ће се синхронизовати зелени таласи – указује Радојичић и додаје да је циљ да се грађани више опредељују за пешачење, бициклизам и јавни транспорт.

Набавком нових аутобуса до краја године, подсетио је Радојичић, 85 одсто возног парка ГСП-а биће са моторима Еуро 5 и Еуро 6 стандарда, који најмање утичу на загађење ваздуха. У 2020. години опредељена су средства за куповину још 100 зглобних аутобуса, 40 тролејбуса и 10 електроаутобуса што ће, како напомиње, допринети да структура аутобуског подсистема буде значајно унапређена када је реч о емисији издувних гасова.

– Како би београдски ваздух био здравији, план је и да се настави са гашењем котларница у објектима јавне намене прикључењем на систем даљинског грејања и систем природног гаса. У систему даљинског грејања је 65 одсто основних и скоро 85 одсто средњих школа, као и око 75 одсто вртића. Од 2012. године угашено је 17 котларница у основним и предшколским установама, а објекти су прикључени на даљински систем грејања. За сада су приоритет школе, а касније се планира да буду и домови здравља и други јавни објекти – прецизирао је градоначелник.

Према његовим речима, како би се ојачала плућа Београда, план је да до 2025. године, уместо садашњих 15 одсто, у урбаном делу граду буде 25 одсто зелених површина.

– Да бисмо постигли овај циљ, потребна су два и по милиона садница. Покренули смо више акција у том смеру. Истакао бих изазов „Дрво за Београд”, који сам објавио како би позвао међународне организације и друштвено одговорна предузећа да посаде што више садница у Београду – указао је Радојичић.

Такође, како је навео, један од приритета је и енергетска ефикасност.

– Општине ће сада моћи да суфинансирају инвестиционо одржавање зграда које нису споменици културе. Град је до сада енергетски санирао само јавне зграде, а сада ће са општинама и станарима учествовати у уређењу фасада и инвестиционом одржавању приватних зграда, што се односи на замену столарија, поправке кровова, лифтова – најавио је први човек престонице.

Највећи изазови Београда су отпадне воде и управљање отпадом, јер трећина Београда нема оно основно – канализацију, истакао је Радојичић.  

Он је подвукао да ће се за остварење визије Београда као здравог и зеленог града српска престоница ослањати на искуства Љубљане, као и да је са тамошњим градоначелником Зораном Јанковићем потписао писмо о сарадњи и преношењу знања.

– У овом тренутку најважније је то да је Београд ушао у цео процес и да нас он покрене да урадимо значајне и конкретне ствари за наш град. Већ наредне године, у оквиру овог такмичења, имаћемо низ активности посвећен заштити животне средине. Сам процес пријаве, који није био лак, омогућиће нам да пратимо колико смо постигли, а од великог значаја биће и смернице које ћемо добити од европских еминентних стручњака – закључио је градоначелник Београда.

Градоначелник Љубљане Зоран Јанковић истакао је за дневни лист „Политика” да се радује да је Београд ушао у трку за ласкаву титулу „Зелене престонице”, јер је квалитет живота на првом месту.