четвртак, 13. фебруар 2020.

Весић: Јединствена прилика за Београђане да изблиза виде „Победника”

Прошле године донели смо одлуку да се „Победник” рестаурира, уложено је око 200.000 евра, те је 10. октобра споменик спуштен са постамента и пренет у атеље вајара Зорана Кузмановића, да би данас поново био на Калемегдану. Позивам све грађане Београда да данас од 10 до 16 часова дођу и изблиза виде ово величанствено дело, рекао је заменик градоначелника Горан Весић на Калемегдану.

Весић је истакао да је мало догађаја око којих сви делимо иста осећања и који изазива овакве емоције, као што је враћање споменика „Победнику” на препознатљиво место.

– Сви ми који се данас налазимо на платоу, почев од новинара и полиције, па све до радника који изводе радове, имамо осећај да се дешава нешто важно. Исти тај осећај имали су грађани Београда 1928. године, када је „Победник” овде постављен. Историја споменика каже да је требао да буде део велике фонтане на Теразијама, са четири лава и мањим постаментом. Три године пре Првог светског рата, Београдска општина наручила је ту фонтану, али је након почетка рата постало јасно да новца за фонтану нема и остао је изливен само „Победник” – рекао је Весић. 

Он је подсетио на то да је Београдска општина купила скулптуру и оставила је у магацину на Сењаку, где је стајала неколико година. Ипак, навео је Весић, 1928. године неко се сетио да 10 година након завршетка Првог светског рата немамо споменик којим бисмо обележили годишњицу, па је „Победник” поново постао актуелан. 

– Тада је поново дошло до неслагања када је предложено да споменик буде постављен на Теразијама, јер су разна удружења била против тог предлога. Тадашњи председник Београдске општине је, не знајући вероватно шта више да ради, донео одлуку да споменик буде постављен на место на којем се и данас налази, што је и учињено у октобру 1928. године. То је права одлука, јер величина и монументалност овог споменика никада не би дошле до изражаја између свих зграда на Теразијама. Тако је „Победник” постао симбол Београда и нема панораме или разгледнице из српске престонице на којима он није приказан – додао је Весић.

Према његовим речима, овај споменик већ 91 годину „чува” наш град, али је већ десетак година било познато да је „Победник” у лошем стању.

– Постамент се накривио за око 30 центиметара од своје осе, попустиле су сајле које су причвршћивале скулптуру за постамент и постојала је опасност да мач отпадне, тако да је јача олуја праћена ветром заиста могла да направи проблем. Овакву прилику Београђани су имали још само 1928, а споменик ће већ сутра поново бити на постаменту. Захваљујем свима који су учествовали у процесу рестаурације – Заводу за заштиту споменика културе Града Београда, вајару Кузмановићу и другима који су обавили свој део посла. Не могу да не подсетим на сва писања са друштвених мрежа које су по спуштању споменика са постамента „брујале” о наводном претапању, продаји и сличним бесмислицама. Када су у питању симболи града и неке трајне вредности, сви бисмо требали да се слажемо и да не буде подела – закључио је Весић, који је обишао и изложбу посвећену реконструкцији „Победника”, уприличену на платоу споменика.

Догађају је присуствовала директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда Оливера Вучковић.