четвртак, 27. фебруар 2020.

Секретаријат за јавни превоз представио планове развоја јавног транспорта

Секретар за јавни превоз Града Београда Јовица Васиљевић учествовао је данас, у оквиру манифестације „Дани енергетике и инвестиција” која се одржава у Новом Саду, на панелу „Електрична возила – урбана мобилност”. Ова манифестација, која се одржава на Новосадском сајму, прилика је да се на једном месту окупе релевантни стручњаци и они који обављају јавне послове, како би се упознали са проблемима и изазовима с којима се данас суочава енергетска заједница у Србији и региону. Циљ конференције и овог панела јесте заједничко долажење до прагматичних препорука и практичних решења проблема на путу енергетске и еколошке транзиције.

Представљајући План мера и активности за смањење аерозагађења у Београду за период 2020–2024. године, секретар за јавни превоз Јовица Васиљевић констатовао је да на административном подручју Београда, које обухвата 17 градских општина, дневно саобраћа 1.619 возила са укупно 28.816 полазака и дневном километражом од око 436.000 километара. Главни град има четири подсистема јавног превоза (аутобуски, трамвајски, тролејбуски и БГ воз) са укупно 514 линија, а ниску емисију гасова остварује 79,4 одсто возила. Од укупног броја аутобуса ЈКП „ГСП Београд” који су свакодневно у експлоатацији, аутобуси са „еуро 5” и „еуро 6” стандардом чине 83 одсто укупног броја аутобуса на раду. У периоду од 2014. до 2019. године, највећи градски превозник обновио је свој возни парк са 338 нових аутобуса, што је резултирало чињеницом да је емисија микрочестица (PM10) у 2019. години мања за 9,73 тона по години, у односу на 2011. годину. У 2016. години успостављена је прва еко-линија (ЕКО1) на релацији „Белвил – Вуков споменик” набавком пет електроаутобуса и уз инсталацију пуњача на терминусима. У периоду од 2018. до 2019. године, уведене су и три нове линије БГ воза (Ресник–Овча, Младеновац – Београд центар, Лазаревац–Ресник–Овча), што са претходно успостављеном линијом Батајница–Овча чини мрежу градске железнице у укупној дужини од 217,71 илометар. У оквиру проширења пешачке зоне (Обилићев, Косанчићев и Топличин венац) успостављен је нови сервис под називом „Врабац” набавком четири нова еколошка возила. Том приликом представљени су и стратешки документи, пројекти и студије израђени у периоду од 2014. до 2019. године, а представљен је и План мера и активности за смањење аерозагађења у Београду за период 2020–2024. године. Овај план мера подразумева изградњу саобраћајне и друге инфраструктуре за потребе обављања јавног линијског превоза путника, развој мреже линија, организацију и функционисање ЈЛПП-а, израду стратешких докумената, пројеката и студија, као и обнављање возног парка ЈКП „ГСП Београд”.

– У наредних пет година имамо намеру да донесемо стратешке и планске документе, те да по њима радимо и примењујемо мере и активности. То је пре свега стратегија развоја јавног линијског превоза путника, што је практично прва стратегија јавног превоза овог вида и обима коју ће Град Београд усвојити. Она предвиђа обухват до 2033. године и поклапа се са смарт-планом, а са пресеком у 2027. години. Желимо да нам стратегија пружи кључне правце развоја свих подсистема јавног линијског превоза путника. Један од резултата те стратегије биће акциони план, који ће да прати период до 2027. и до 2033. године. У суштини, акциони план ће нам дати конкретније смернице за даље пројекте, активности и мере које ћемо предузимати од 2021. до 2033. године – појаснио је Васиљевић.

Како је навео, важан плански документ је и план генералне регулације за шинске системе, за који се очекује да ће бити усвојен до јесени ове године.

– Активно учествујемо у томе заједно са Градским саобраћајним предузећем „Београд”, ЈКП „Метро и БГ воз”, као и Саобраћајним факултетом. Дали смо заједнички предлог за даље ширење мреже трамвајских линија у Београду, јер желимо да је ширимо у смислу масовне опслуге путника, али и екологије и заштите животне средине – истакао је Васиљевић.

У наредном периоду, додао је, имамо намеру и да урадимо студију оправданости речног превоза путника, како у смислу давања нове алтернативе путницима, повезивања са другим подсистемима јавног линијског превоза тако и у еколошком смислу, али и у смислу нове атракције и привлачења туриста. У плану је и пројекат жутих трака и коридора за приоритете јавног линијског превоза.

– Суштина свих ових планских докумената које желимо да донесемо и усвојимо јесте да значајно унапредимо систем јавног линијског превоза. Желимо да грађани добију квалитетнији и еколошки прихватљивији превоз, те да на тај начин допринесемо смањењу аерозагађења и добијемо ефикаснији, економски прихватљивији систем, али и квалитетан сервис грађана. На тај начин би и грађани били задовољнији – закључио је Васиљевић.

На скупу је приказана и презентација ЈКП „ГСП Београд” под називом „Примена аутобуса на потпуно електрични погон и даљи правци увођења еколошки прихватљивих возила у Београду”, чији је аутор саобраћајни инжењер овог градског предузећа Слободан Мишановић, а којом је представљен досадашњи и будући развој највећег градског превозника.

У оквиру три подсистема ГСП „Београд”, трамвајски у зимском реду вожње тренутно броји 150 возила, тролејбуски 94, док аутобуски чини 609 аутобуса. Уз овај број, у јавном градском превозу учествује и 389 аутобуса приватних превозника. Структуру аутобуског возног парка овог градског превозника чини 37 одсто возила са „еуро 6” моторима, док „еуро 5” стандард задовољава 46 одсто аутобуса. Сва возила са „еуро 6” стандардом, њих укупно 244, набављена су током протекле, 2019. године. Првих пет електричних аутобуса („хигер”), са „О” емисијом штетних гасова, нижим нивоом буке, високом енергетском ефикасношћу и мањим трошковима експлоатације, набављено је 2016. године. Током 2020. године очекује се набавка још 15 електричних аутобуса, као и масовнија примена аутобуса на ЦНГ погон (метан). До 2021. године планирана је набавка 200 оваквих аутобуса, са тенденцијом да до 2024. та возила замене аутобусе на дизел погон.

– Еколошке перформансе аутобуса на ЦНГ погон карактерише мања емисија азотних оксида (Nox), микрочестица (PM10), нижи ниво буке, као и мања емисија органских једињења. Природни гас (метан) притом је јефтинији од дизела и економски је исплативији. Дневна аутономија достиже 400 пређених километара, а превоз аутобусима на ЦНГ предвиђен је како на градским тако и на приградским линијама – рекао је Мишановић.

Професор ЕТФ-а у Београду Никола Рајаковић оценио је да се прелазак на обновљиве изворе у енергетици најкраће може назвати „енергетском транзицијом”. То је, како је додао, изнуђено решење, јер су нас климатске промене принудиле да кренемо у том смеру.

– Важан део у свему томе јесте прелазак на електрични транспорт. Да би то било како ваља, батерије електричних возила не смемо пунити киловат-сатима произведеним на бази угља, него „зеленим” киловат-сатима произведеним у соларним електранама, ветроелектранама, хидроелектранама. Осим тога, прелазак подразмева и изградњу мреже пунионица, добру повезаност са спољном електроенергетском мрежом и паметну инфраструктуру – рекао је Рајаковић.

Како је закључио, два колосека су важна: први – опрема и уређаји, а други – софтвер апликације које ће омогућити да посредством мобилних телефона тај сервис буде комфоран и да возач нема проблем да зна где је пунионица. Указао је и на то да је, нажалост, кључни проблем спорост, због чега је једна од најважнијих порука овог скупа да се читав систем мора брже развијати.

Манифестацију „Дани енергетике и инвестиција” организују Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај, Новосадски сајам, Град Нови Сад, РЕС фондација и Привредна комора Србије.