субота, 11. јул 2020.

Вандализам над спомеником културе

Завод за заштиту споменика културе града Београда је након увида у стање „Зграде Народне скупштине” констатовао да је, као последица догађаја на протестима који се одвијају испред објекта, дошло до значајног оштећења овог споменика културе, саопштено је из Завода за заштиту споменика културе.

Први трагови насилног и вандалског односа ка објекту – разбијена стакла, оштећена улазна врата, делом оштећен ентеријер улазног хола и исписани графити на споменичкој композицији „Играли се коњи врани”, констатовани су након првог дана протеста, у среду 8. јула. С обзиром на то да су казнене мере за уништење и оштећење културног добра прописане законом, Завод је поднео кривичну пријаву против НН лица. Оштећење споменика културе је настављено и у наредним данима протеста. Вандалски чин је настављен и у ноћи између петка и суботе, када су у потпуности девастиране скулптуре „Играли се коњи врани” и нанета велика оштећења споменику културе „Зграда Народне скупштине”.

Завод за заштиту споменика културе града Београда подсећа учеснике протеста и грађане да је културно наслеђе од јавног интереса и да би заједнички требали да учествујемо у заштити и очувању. Свако насилно оштећење и уништење дела целине доприноси губљењу аутентичности, као и споменичких и идентитеских вредности. Из Завода напомињу да су рестаураторско-конзерваторски и поступци враћања у изворно стање сложени и захтевају велика материјална средства, а финансирају се превасходно из буџета Републике Србије и локалних самоуправа, односно средствима свих грађана.

Зграда Народне скупштине утврђена је за споменик културе 1984. године, а представља јединствен пример објекта репрезентативне намене и једно је од најзначајнијих остварења архитектуре Београда и Србије. Изграђен у једном од најзначајнијих делова централне градске зоне, својом силуетом доминира овим делом града. Као објекат у чијем пројектовању и реализацији су учествовали најзначајнији представници српске архитектуре међуратног раздобља, представља важно сведочанство домета културног и друштвеног развоја Србије. Подигнут је између 1907. и 1936. године, према пројекту архитекте Јована Илкића и под надзором и разрадом пројекта његовог сина, архитекте Павла Илкића. Пројекат ентеријера, у којем је остварено складно прожимање архитектуре, скулптуре и занатских радова, израдио је архитекта Николај Краснов. Испред главног улаза су 1939. године постављене две скулпторалне композиције у бронзи под називом „Играли се коњи врани”, рад вајара Томе Росандића.