четвртак, 30. јул 2020.

Усвојене одлуке о подизању споменика Меши Селимовићу, Милошу Црњанском, Јовану Јовановићу Змају и именовању улице по Благоју Јововићу

Одборници Града Београда увојили су на данашњој седници одлуке о подизању споменика Меши Селимовићу, Милошу Црњанском, Јовану Јовановићу Змају, као и Одлуку о именовању улице у престоници по Благоју Јововићу.

Председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Андреа Радуловић је истакла да су они својим залагањем, знањем, умећем, хуманошћу и стваралаштвом допринели процвату српске културе.  

– Они заслужују спомен-обележја и да их заувек памтимо и чувамо од заборава. Сваком овом одлуком показујемо да бринемо о великим личностима које су дале невероватан допринос у развоју културе, али и друштва у коме живимо. Зато ћемо наставити да радимо оно што најбоље умемо, а то је да чувамо сећање на врло значајне људе Београда и Србије тако што ћемо подизати спомен-обележја, именовати улице и тргове и чувањем наша културна добра – истакла је Радуловићева.

Када је реч о Предлогу одлуке о подизању споменика Меши Селимовићу, насталог на основу усвојене иницијативе Горана Весића у својству грађанина, споменик нашем великом књижевнику био би подигнут на платоу на углу улица Краља Петра и Господар Јованове. 

Андреа Радуловић је подсетила да велики српски и југословенски књижевник Меша Селимовић својим књижевним делима, доприносом развоју многих институција културе, као и самим односом према својој нацији заслужује да му се данас, после скоро 40 година након његове смрти, одужимо на достојан и прикладан начин. 

– Своје последње године живота, Меша Селимовић провео је у Београду, граду у којем је студирао, коме се повремено враћао, схвативши дефинитивно да у њему жели да заједно са својом породицом и пријатељима проведе последњу етапу свог живота. Он се из личних трагедија, тешког детињства и турбулентних личних, регионалних и светских околности окренуо књижевном стваралаштву и као највећи светски уметници извукао инспирацију из недаћа свог живота да би створио непролазна дела. Та дела су данас део српске историјске и културне баштине и дубоко верујем да смо сви ми, као нација, дужни да чувамо сећање на живот и дело Меше Селимовића – истакла је Радуловићева.

Када је реч о Предлогу одлуке о подизању споменика Милошу Црњанском, она је такође нагласила да је на основу усвојене иницијативе Горана Весића ово још један доказ да се чува сећање на велике људе, културне ствараоце и књижевне великане.  

– Локација за подизање споменика Црњанском била би главна алеја у парку Ташмајдан, где би био окружен спомен-обележјима Десанки Максимовић, Милораду Павићу и ускоро спомеником Васку Попи. Представљаће јединствену целину, заједништво великих писаца и песника и њихове непролазне књижевности – истакла је Андреа Радуловић и додала да је Црњански, књижевник са душом великог патриоте, оставио за собом неизбрисив траг, своја највећа дела. 

Како је истакла, оставио је и неизбрисив траг у Европи неисцрпним дипломатским залагањем за своју земљу Србију.  

– Његов роман „Сеобе” проглашен је од Српске краљевске академије најбољим романом на српском језику у 20. веку. Можда због својих антикомунистичких идеја и није био довољно признат, за разлику од других писаца мање је поштован, те је управо то разлог више да му се као друштво одужимо данас на примерен начин подизањем споменика и чувањем од заборава – нагласила је Андреа Радуловић. 

Она је навела и да је иницијативу за подизање споменика Јовану Јовановићу Змају поднела Покрајинска влада Војводине. Требало би да споменик буде подигнут на углу улица Змај Јовине и Обилићевог венца, испред библиотеке која носи његово име. 

– Имајући у виду допринос Јована Јовановића Змаја српској култури, као и чињеницу да је оставио траг и као „народни” лекар који се трудио да свима помогне, превасходно Србима на простору данашње Војводине, као и онима у Краљевини Србији, оправдано би било да се Јовану Јовановићу Змају на достојан начин ода почаст постављањем споменика у Београду – истакла је Андреа Радуловић. 

Одборници су усвојили и Одлуку о именовању улице по Благоју Јововићу. Иницијативу је поднео Горан Весић, а предвиђено је да се Загорска улица у Земуну преименује у Улицу Благоја Јововића.

– Благоје Јововић је 10. априла 1957. године извршио људску правду пуцајући у највећег злотвора српског народа – Анту Павелића, усташког вођу у Аргентини. Именујући ову улицу по њему, Град Београд указује почаст српском хероју за његов херојски чин, и то након што је деценијама био непознат за српску историју и предање – рекла је Радуловићева.