понедељак, 5. октобар 2020.
Представљен пројекат за успостављање система ране најаве за поплаве на водама другог реда у Београду
Помоћник градоначелника Андреја Младеновић представио је данас у Старом двору пројекат „Успостављањe система ране најаве за поплаве на водама другог реда на територији града Београда”, у оквиру пројекта „Јачањe отпорности и спремности Града Београда за одговор на елементарне непогоде и кризе”.
Након ове презентације, заменик градоначелника Горан Весић и директор Републичког хидрометеоролошког завода Југослав Николић потписали су споразум о сарадњи Града Београда и РХМЗ-а.
– Пројекат је важан када је у питању концепт одбране од поплава и систем ране најаве. Сматрали смо да је након поплава 2014. године, те још неколико таласа поплава којe су задесилe наш град, важно успоставити оперативни систем ране најаве. Секретаријат за привреду и Секретаријат за послове одбране, ванредних ситуација, комуникације и координацију односа са грађанима, заједно са Kабинетом градоначелника и уз моју координацију, намеравали смо да створимо оквир који ће омогућути превентивно и брзо деловање у околностима елементарних неопогода и ризика које смо предвидели актима донетим последњих година – рекао је Младеновић.
Он је истакао да постоје три водна подручја, 19 водотокова првог реда и 192 водотока другог реда.
– За први ред су надлежни Република и ЈВП „Србијаводе”, а за други Град Београд. Београд је град који има велики број малих потока и река, које у време јаких и обимних падавина постају бујичне реке. Пројекат је замишљен тако да буде изведен у неколико фаза. Првом фазом смо обухватили осам сливова, што је трећина водотокова другог реда. Пројектом су предвиђена два нивоа реализације, први се односи на хидролошке станице које мере брзину водотокова другог реда, а други на кишомерне станице које мере ниво падавина. РХМЗ има доста хидролошких станица у Србији и на територији града Београда. Кишомерне станице су распоређене на местима где не могу да буду угрожене деловањем спољних утицаја. Такође, морамо да имамо добру сарадњу са правним и физичким лицима, али и институцијама, како би нам допустили да поставимо кишомерне станице – казао је Младеновић.
Он је нагласио да ће се постављањем 20 кишомерних станица добијати подаци са терена.
– Струка из РХМЗ-a треба да обради те податке, а потом ће се обрађени подаци слати Секретаријату за послове одбране, ванредних ситуација, комуникације и координацију односа са грађанима, предузећу „Србијаводе” и Штабу за ванредне ситуације. На основу тих података са другим институцијама доносимо одлуку о издавању упозорења или предузимању одређених мера које су важне како би се евакуисали људи и материјална добра. Пре две године, Барајево и Гроцка су били у веома тешкој ситуацији. Прогнозирали смо падавине, али нисмо могли тачно да одредимо у ком делу града ће се кризна ситуација највише испољити. Уз помоћ ових уређаја нећемо зауставити поплаву, али ћемо на време моћи да упозоримо становништво и да предузмемо мере како би последице биле мање. У будућности ћемо ове податке моћи да шаљемо и у ситуациони центар, за који већ имамо пројекат. Овај систем ће заједно са системом сирена за обавештавање допринети безбеднијем животу грађана, што нам је и био циљ – закључио је Младеновић.
