субота, 24. јул 2021.

Спортски камп за децу из региона и дијаспоре у Београду

Град Београд је подржао акцију Спортског удружења „Спорт старс” које је организовало мултидисциплинарни спортски камп за децу српског порекла из региона, али и из различитих делова Европе, рекао је помоћних градоначелника Андреја Младеновић гостујући на ТВ каналу Вести.

Младеновић је подсетио да су у последњих месец и по дана у више наврата у посету Београду стизала деца из различитих делова региона.

– Углавном су то деца српског порекла, а сада имамо једну специфичну посету – мултидисциплинарни спортски камп Спортског удружења „Спорт старс”. Прошле године камп је окупио децу са Косова и Метохије, док је ове године проширен, па су ту и деца из дијаспоре и региона. Ту су деца из Италије, Аустрије, Немачке, Швајцарске, Шведске...Такође, ту је око 70 дечака и девојчица из Републике Српске, као и малишана из Црне Горе и Албаније. Обишао сам камп и дружио се са нашим гостима. Занимљиво је да су деца из Албаније српског порекла, али имају албанска имена, будући да је комунистички режим у Албанији у прошлости на силу мењао имена и презимена. Они себе сматрају Србима и одушевљени су Београдом – рекао је Младеновић.

Према његовим речима, мултидисциплинарни камп „покрива” пет спортова, а деца су смештена у Дом ученика „Патријарх Павле”“.

– Промотери кампа су наши славни спортисти, а сада тренери – Ненад Перуничић, Жељко Танасковић, Богдан Обрадовић, Милорад Косановић и Милан Гуровић. Деца ће бити у Београду 10 дана и бесплатно тренирати, а укупно је их је око 250. Потрудићемо се да током недеље обиђу све важније знаменитости у Београду попут Калемегдана, споменика Стефану Немањи и Храма Светог Саве, а биће у прилици да виде и стадионе „Партизана” и „Црвене звезде”, као и Зоолошки врт, уз пријем у Старом двору. Желимо да мало боље науче српски језик, упознају се са Београдом, историјом Србије и нашег града. Мислим да спортски савези такође могуу да уоче неко талентовано дете које им је „промакло” јер често виђамо децу српског порекла која играју за друге националне тимове. Имали смо током лета већ неколико посета деце из Републике Српске и са Косова и то је једно велико богатство јер нам је пуно срце када уживају у главном граду Србије –  додао је Младеновић.

Помоћник градоначелника је говорио и о напорима Града Београда који се тичу спречавања поплава и свих негативних последица природних непогода.

– Проблем са поплавама је био највидљивији 2014. године и након тога смо започели низ важних пројеката чији је превасходни циљ смањење ризика и правовремено обавештавање како би се сачували животи, али и спречила материјална штета. Видели смо по последњим примерима из Западне Европе да се природа понекад не може зауставити. Када имамо огромну количину падавина на малом простору, тешко да постоји систем који може да прими пет или десет пута већу количину воде од оне за коју је пројектован. Пројекат ране најаве на водотоковима другог реда је веома важан. Београд има 192 таква водотока и то су углавном поточићи и речице које изгледају прилично безопасно, али када се догоде велике падавине дође до озбиљних проблема. Овим пројектом ћемо покушати да будемо далеко спремнији за такве ситуације. Кажем „покушамо” јер не постоје идеални услови у којем природне непогоде могу да се у потпуности зауставе – истакао је Младеновић.

Како је рекао, када имамо уређаје попут хидролошких станица, можемо на време да имамо информације о наглом порасту водостаја у мањим водотоковима и тада је ситуација много боља.

– Као локална самоуправа која је надлежна за водотокове другог реда, поставићемо 20 хидролошких станица на 65 сливова. Изабрали смо углавном водотокове који су правили највеће проблеме 2014. године. Имали смо велике проблеме у прошлости у Лазаревцу, Обреновцу, Гроцкој, деловима Чукарице....Осим 20 хидролошких станица биће постављено и 40 кишомера, што је изузетно значајно. Републички хидрометеоролошки завод ће прикупљати и обрађивати податке и давати даље инструкције Градском штабу за ванредне ситуације како бисмо правовремено реаговали. То значи да ћемо по потреби евакуисати људе, али и покушати да спасимо материјална добра уколико буде могуће. Наставићемо са овом инсталацијом и наредних година и верујем да ћемо за две до три године имати „покривен” читав град хидролошким станицама. Све то не значи да ћемо моћи да зауставимо бујичне водотокове, али су битне акумулационе бране, а према студији Института „Јарослав Черни” нашем граду је потребно осам таквих брана. Те мале уставе успоравају бујичне водотокове и не дозвољавају нагли проток воде. Завршили смо пројекат за Ресник, а ове године ћемо почети пројектовање за Баричку реку. Следеће године би требало да почнемо рад на две бране и надам се да ћемо у наредном периоду имати шест до осам устава којима ћемо ризик смањити на најмању могућу меру – додао је Младеновић.

Он је истакао да Београд има мрежу сливника и кишне канализације која је предвиђена за одређену количину падавина.

– Не можемо, као ни били ко у свету да изградимо потпуно нову кишну канализацију, то није реално нити могуће. Ипак, бољим одржавањем и чишћењем, што радимо током последњих година, свешћемо ризик на много мању меру. Ипак, и даље постоје критичне тачке које праве проблеме приликом велике количине падавина. Имали смо ситуацију пре две године у Борчи када смо одмах после поплава очистили више стотина километара канала, али је проблем што је читав тај простор испод нивоа Дунава. Та каналска мрежа је грађена пре свега због пољопривреде, али је изградња великог броја стамбених јединица довела до проблема отицања воде. Други део проблема је канализација, где смо урадили неколико важних корака, попут обезбеђивања кредита Европске инвестиционе банке. Пројектовање је у току, а радови су у неким деловима већ почели на левој обали Дунава. За годину или две бићемо у ситуацији да ће већи део тог подручја бити „покривен” канализационом мрежом, уз потпуно чисту каналску мрежу. Ситуација је много боља него што је била, али морамо да наставимо да радимо. Примери из Немачке, Белгије и Холандије показују обзиљност ситуације. Материјална штета се увек може надокнадити, али људски животи не. Изградњу канализације мора да прати и прављење постројења за пречишћавање отпадних вода, а имамо Велико село као кључну тачку, где ће постројење за ту намену „покриивати” више од милион становника. У плану је изградња још четири до пет фабрика за пречишћавање отпадних вода, без чега изградња секундарне мреже нема много смисла. Тренутно се на више од 150 места канализација испушта директно у Дунав и Саву и то је велики проблем. Започели смо решавање тог проблема, али тај процес не може да буде завршен за годину или две – рекао је Младеновић.

Говорећи о протестима на Карабурми, где су грађани изразили незадовољстзво реакцијом надлежних судских органа након саобраћајне несреће у којој је погинуо деветогодишњи дечак, Младеновић је истакао да разуме гнев грађана, као и да је неправда веома брзо исправљена. Једна од тема било је и урушавање зграде у Видовданској улици.

– Град Београд није одговоран за недавно урушавање зграде на Врачару. Прихватили смо објективну друштвену одговорност и нисмо те људе оставили без помоћи. Имамо пример неодговорног инвеститора и лошег извођача радова, а све указује да је неко радио у потпуности мимо правила. Дошло је до крупних пропуста и одговорност се мора утврдити до детаља. Град је омогућио овим људима да могу да наставе да живе колико-толико нормално. Успели смо да постигнемо договор са грађанима и надам се да ће се они што пре поново наћи у својим домовима када зграда буде поново изграђена. То је велика опомена за све нас јер на многим местима имамо градилишта. Подржавамо развој грађевинске индустрије јер то представља развој града, али закон мора да се поштује, као и прописи који се тичу безбедности. Имамо велики број инвеститора који очигледно не заслужују могућност да граде. Свако би могао да буде инвеститор, али не и извођач радова. Мора да постоји стручни надзор, мора да постоји лиценца, али и да се поштују правила – закључио је Младеновић.