петак, 30. јул 2021.

Скупштини Града Београда упућен предлог да се именује сквер Милене и Гаге, а Мика Оклоп добија парк

Са великим поносом, као грађанин Београда, поднео сам данас иницијативу да се јавна површина између Милешевске и Улице цара Николаја, која се тренутно реконструише, назове сквером Милене и Гаге по нашим чувеним глумцима Милени Дравић и Драгану Николићу, рекао је заменик градоначелника Београда Горан Весић гостујући у јутарњем програму Студија Б. 

Према његовом мишљењу, Милена и Драган, као вечни симболи дивног и културног Београда, заслужују наше вечно памћење и поштовање.  

– С обзиром на то да су провели живот заједно као глумачки и брачни пар, на овом тргу биће заједно довека – казао је Весић и додао да ће одлука бити донета на седници Скупштине града, која се одржава 30. августа, али да ће ступити на снагу 14. октобра ове године када се навршава тачно три године од смрти Милене Дравић.

Он је најавио да ће сквер бити завршен 17. септембра а да ће током јесени бити расписан конкурс за уметничку скулптуру „Образ уз образ”, названу по култној ТВ емисији коју су водили Милена Дравић и Драган Николић.

Весић је рекао да је данас поднео иницијативу да се парк на Врачару између Улице Петра Кочића и Улице Ђорђа Вајферта назове парком Мике Оклопа по чубурском и београдском писцу Милану Оклопџићу.

– Оклопџић је у српску историју књижевности ушао са првим романом „CA. Blues” („Калифорнијски блуз”), који je написао 1981. године. Та књига до данас има култни статус у генерацијама читалаца и учинила га је утицајним писцем међу бројним поклоницима. У тадашњој Југославији продато је више од 150.000 примерака чиме је постигнут рекорд у броју објављених и продатих издања једне књиге. У сваком од својих дела Оклопџић је ненаметљиво, али снажно истицао своје београдско порекло и идентитет, уводећи својеврстан „београдски жаргон” у модерну српску књижевност. Београд је код Оклопџића нераздвојан део целокупног опуса – рекао је Весић на Студију Б.

Он је поручио да на овај начин одајемо почаст снажном стваралаштву Милана Оклопџића, београдском духу који је био интегрални део његових дела, градском идентитету, што је непрестано истицао, као и његовој изузетно важној позицији коју је имао у нашем друштву у епохи осамдесетих али и касније.