среда, 24. новембар 2021.

Весић: Грађани од данас предлажу пројекте који се могу реализовати из градског буџета

Буџет Београда за 2022. годину износиће 150.404.066.186 динара, односно скоро 1,359 милијарди евра. То је највећи буџет у модерној историји Београда, због чега сам заиста пресрећан, изјавио је заменик градоначелника Горан Весић на конференцији за новинаре у Старом двору. Он је позвао грађане да у наредне две недеље на сајту Града Београда предложе пројекте који се могу реализовати из средстава овог буџета.

Весић је истакао да је буџет за наредну годину доказ да се привреда добро развија, јер се буџет, како је рекао, „пуни”“ порезима.

– Најбољи доказ о финансијској ситуацији у Београду јесте број запослених, односно незапослених. Пре осам година, 2014. године, у Београду је било укупно 559.000 запослених, док је данас тај број скоро 750.000. То значи да је разлика у односу на 2014. годину готово 200.000, а не би требало заборавити да се буџет делом финансира и порезима на зараде. Овакав  буџет не бисмо могли да имамо да се економија добро не развија. Када се говори о висини буџета, не би требало заборавити ни грађевинске дозволе. Тако је 2013. године Град Београд издао грађевинске дозволе за изградњу 322.000 квадратних метара, док је прошле године издато пет пута више, преко милион и по квадратних метара. То је укупан број када се саберу све дозволе које је издао Град, општине, али и Република, а ове године ће број квадрата за који су издате дозволе бити сличан. Од тога, само Град Београд ће имати издатих дозвола за преко милион квадратних метара, а важна ставка у буџету је и допринос за градско грађевинско земљиште – рекао је Весић. 

Он је подсетио да је број деце у вртићима од 2014. повећан са нешто више од 57.000 на више од 79.000. 

– Београд је прва локална самоуправа у којој више од 70 одсто деце похађа предшколске установе, што значи да је Град Београд први испунио циљ који је поставила Влада Србије да до 2025. године у свим локалним самоуправама обухват деце која иду у вртиће буде већи од 70 одсто. Када говоримо о просечној плати, што је такође веома важно, требало би се сетити да је 2014. године просечна зарада у Београду износила 473 евра, а сада је преко 700 евра и очекује се даљи раст, нарочито због раста зарада у јавном сектору. Све наведено указује на правилан развој Београда и повећање буџета. На крају текуће године, дуговања Града Београда ће износити 281 милион евра, док је пре осам година дуг био милијарду и 200 милиона, са тадашњим буџетом мањим 500 милиона евра. Имамо довољно новца да улажемо у најважније пројекте, што не значи да није могуће решити све проблеме, али велики број свакако да – нагласио је Весић. 

Говорећи о свему што је ове године урађено средствима из градског буџета, Весић је истакао да би требало подсетити да се у овом тренутку гради, пројектује или су радови већ завршени на 15 вртића. 

– Урађена је реконструкција Земунске и Пете гимназије, изграђен дом здравља у Борчи, Булевар патријарха Павла, где ускоро почиње и друга фаза радова од Кошутњака према Мосту на Ади. Урађене су реконструкције улица Саве Машковића и Црнотравске, са кружним током на Бањици, а такође и Савски трг. Урађено је и 176 километара канализационе мреже, 96 фасада, а са регионалним водоводом Макиш–Младеновац стигли смо до насеља Ритопек, а до марта ће бити завршени одвојци за Врчин и Гроцку. Расписујемо тендер за последњи део општине Гроцка, за насеља Дражањ, Камендол, Пударци… То значи да ћемо већ од следеће године прећи на општину Сопот и стићи до Младеновца, који ће такође добити стабилно водоснабдевање из градског водовода. Урађена је комплетна инфраструктура у Блоку 42 за нову аутобуску станицу. Обновљено је 15 паркова, а изграђена су и три нова. Уређена су 43 спортска терена и пет-зона, а у току су радови на изградњи гробља за кућне љубимце. Купљено је скоро 70.000 таблета за сву децу Београда која похађају трећи, четврти, пети или шести разред. Купљено је и скоро 8.000 лаптоп рачунара за наставнике и учитеље који предају деци поменутог узраста. Бесплатне школе спорта су уведене на 12 општина и можемо да кажемо да је урађено много важних ствари – додао је Весић. 

Према његовим речима, када је у питању буџет за наредну годину, требало би издвојити изградњу метроа, као и градску и приградску железницу као највеће инфраструктурне пројекте у Београду у 21. веку. 

– Градићемо фабрику за прераду отпадних вода у Великом селу, Остружници и Обреновцу. У плану је да се гради 521 километар канализационе мреже у Обреновцу, Лазаревцу, Барајеву, Сопоту и Младеновцу. Такође, креће изградња линијског парка на Дорћолу, као и реконструкција Музеја града Београда и Музеја афричке уметности. Град ће купити 100 нових зглобних аутобуса, а расписујемо и тендер за куповину 80 нових тролејбуса. До краја године ће бити потписан уговор између Руске Федерације и Владе Републике Србије којим ће Београд обезбедити нових 50 трамваја. Тиме ће 80 одсто од укупног броја трамваја на улицама бити потпуно ново. Биће реконструисана Девета београдска гимназија, основна школа у Батајници, амбуланте у Пударцима и Камендолу, а радићемо и дом здравља у Железнику. Наравно, градиће се и канализациона мрежа на левој обали Дунава. Јуче је расписан тендер за изградњу постројења, док тендер за изградњу канализационе мреже очекујемо у наредних десетак дана. Све наведено значи да ће изградња канализационе мреже и постројења за прераду отпадних вода на левој обали Дунава почети у фебруару наредне године – истакао је Весић. 

Весић је нагласио да имамо много пројеката који ће се реализовати из буџета, али и да је посебно срећан што ће издвајање за културу у следећој години бити скоро пет одсто буџета. 

– Тиме показујемо да можемо да улажемо не само у инфраструктуру већ и у културне и духовне вредности. Развој града не значи само више нових улица, изградња канализације, већ и нова позоришта, боље представе и више изложби, сређених музеја – казао је Весић.

Он је нагласио да поред великих пројеката које је набројао има и велики број малих који такође могу да се реализују из градског буџета. 

– Зато од данас на званичном сајту Града Београда сваки грађанин и грађанка могу да пронађу читав буџет Града са образложењем. Јавна расправа траје две недеље, једним кликом на сајт отвара се формулар путем кога можете да предложите шта треба још да се уради. Прошле године добили смо 10.046 предлога, а отприлике је прихваћена једна трећина. На тај начин показујемо да можемо заједно са грађанима да мењамo буџет – рекао је Весић.

Он је поновио да грађани до 8. децембра могу да шаљу предлоге који ће бити размотрени, а да ће 20. децембра буџет бити усвојен.

– Пре тога ћемо oбјавити шта смо од предлога грађана прихватили. Ово је прилика да грађани схвате да могу да утичу на буџет града, јер је то новац који њима припада и да они треба да се питају како се паре троше – рекао је Весић, који је захвалио начелници Градске управе Сандри Пантелић, Секретаријату за финансије, као свима који су учествовали у креирању буџета.                                                                                 

Редитељ Даријан Михајловић је подсетио да је овим буџетом планирана реконструкција једног од култних београдских позоришта, Омладинског позоришта „Дадов”.

– Да су велика четворка Рале, Тошке, Мома и Рица знали да ће „Дадов” постати институција града, када су га педесетих година оснивали, били би задовољни. „Дадов” је, као Драмски атеље Дома омладине „Врачар” надрастао Врачар и представља најбољи начин да се овде асимилирате и прихватите Београд. Бити „дадовац” је нешто што нико неће моћи да вам одузме. Одлука да „Дадов” постане градска институција једна је од ретких у историји Скупштине града која је прихваћена акламацијом, сагласношћу свих одборника који су јој стојећи аплаудирали пет минута. Веома сам задовољан што ће у овој години почети реконструкција овог култног београдског позоришта – рекао је Михајловић.

Суграђанин са Врачара Душан Крагуљ је рекао да је у ранијем периоду преко апликације дао предлог за нови вртић на Врачару и да је испуњавањем тог захтева током августа ова општина сада без места за чекање. Данило Пешић из Земуна је подсетио на свој захтев за реконструкцију Земунског кеја који је такође предат путем апликације и захвалио што је реконструкција започета и што је Град препознао ту потребу. Урош Ћирић из Лазаревца је указао на проблем са паркинг местима у овој општини и такође послао захтев преко апликације. Данас се овај проблем решава изградњом модерних подземних гаража у овој општини. Како је рекао, данас трг у Лазаревцу представља прелепу целину и позвао све који нису до сада били у Лазаревцу да га посете и увере се у то.