среда, 13. јун 2012.

Драган Ђилас поново изабран за градоначелника Београда

Драган Ђилас изабран је на данашњој седници Скупштине града за градоначелника Београда. Он је ову дужност, која ће трајати наредне четири године, обављао и у претходном мандату. Преузимајући функцију, Ђилас је рекао да ће основни циљеви у будућем раду бити даљи развој инфраструктуре, попут завршетка моста Земун–Борча и обилазнице око Београда, затим улагања у пољопривреду, оживљавање привреде, отварање нових радних места и изградња и обнављање вртића и школа. Приоритетне ће бити и инвестиције у здравствене објекте и заштиту, консолидација јавних комуналних предузећа, обнављање комуналне инфраструктуре, те оснивање нових општина Батајница, Дунавски венац и Калуђерица уколико се градска скупштина сложи, као и уређење паркова, стварање пешачких делова града. Захваливши одборницима Скупштине града на избору, он је истакао уверење да ће на крају овог мандата сви који нешто раде за Београд бити поносни што су допринели да се у Београду живи боље.

– Београд ће успети да надокнади вишедеценијско заостајање у изградњи инфраструктуре и, уз бригу о човеку, то ће бити најважнији циљ рада градске власти. Обилазницом око Београда и мостом Земун–Борча добија се простор за две велике привредне зоне са објектима у којима ће се покренути производња, где би велик број Београђана могао да нађе нова радна места. Реч је углавном о земљишту ПКБ-а, које смо сачували, тако да сада не морамо да плаћамо милионске износе за откуп земљишта. Када смо је преузели, компанија ПКБ имала је 80 милиона евра дугова, а 20 година нису плаћани порези и доприноси на плате, те је 2.500 људи очекивало да остане без посла. За само годину дана успели смо да направимо предузеће које ће бити основа развоја Београда у наредном периоду, направићемо и робне марке ове компаније, а можда ћемо почети и развој малопродаје. На исти начин желимо да вратимо у живот и „Воћарске плантаже” из Гроцке, а развој пољопривреде подстаћи ћемо и помажући стотинама пољопривредних произвођача  на територији Београда. У извозу Србије Београд учествује са 25 одсто, а управо пољопривреда највише доприноси томе – рекао јеЂилас.

У Београду је много урађено у протекле четири године, а тако ћемо наставити и убудуће, поручио је Ђилас. Главни град данас има 500.000 запослених и око 100.000 незапослених, што је 16 одсто. Управо зато се у Београду боримо за свако радно место.

– Градска власт се у протеклом периоду много бавила децом. У 37 објеката у којима нису била обданишта данас се чује дечја граја, задовољни су њихови родитељи, а задовољне су и васпитачице, за чије плате ћемо се и даље борити. Потпуно нових је 12 објеката, а наставићемо да их градимо и у Новом Београду и у Обреновцу, као и у сваком другом делу града. Улагаће се и у школе: електронски дневници, безбедност деце, нова учила, боља територијална расподела, ормарићи где ће деца чувати бесплатне уџбенике, то је реалност која нас чека већ од 1. септембра или у ближој будућности – истакао је Ђилас.

У здравству је улагано у објекте у које није инвестирано десетинама година, за шта је одличан пример КБЦ „Земун”. Развијају се и КБЦ „Др Драгиша Мишовић” и други клиничко-болнички центри. Градимо нов дом здравља у Сурчину, у Батајници ћемо такође наћи место за то, а запослићемо и 60 лекара и 100 медицинских сестара. Пронаћи ћемо средства и да запослимо 10 физиотерапеута оштећеног вида, нагласио је градоначелник Београда.

Што се јавних комуналних предузећа тиче, данас су то озбиљне компаније које самостално раде, а део њиховог профита слива се у градску касу. У њима су професионални менаџерски тимови, који ће се даље унапређивати.

– Неће бити приватизације предузећа која пружају комуналне услуге, али сви заједно морамо да учинимо да она буду профитабилна. Изазов је ГСП „Београд”, где смо већ увели одређене промене, а омогућићемо да сваки Београђанин који плаћа карту има квалитетан превоз – рекао је Ђилас.

Према његовим речима, град ће дати све од себе да се у наредне четири године све више бави људима и њиховим проблемима, примењујући револуционарне мере у социјалној заштити, које нико у овој земљи до сада није направио. Труднице, породиље, најсиромашнији пензионери – сви ће они и даље добијати помоћ града Београда.

– Водићемо борбу за сваког Београђанина, не обећавајући му немогуће, него оно што је реално, и градићемо и развијаћемо Београд да бисмо то омогућили. Главном граду је враћена имовина и он може да је прода, а добијени новац ћемо трошити за инфраструктурно опремање локација, како бисмо привукли нове инвестиције и отворили нова радна места – истакао је Ђилас.

Београд треба да буде изнад политике и за све оне који желе да учествују у вођењу овог града увек ће бити места. Заједно можемо много више да урадимо, поручио је градоначелник.

Према Закону о главном граду и Статуту града Београда, Ђиласа као кандидата за градоначелника  предложио је председник Скупштине града Александар Антић.

– Грађани Београда су ми умногоме олакшали да га предложим за новог градоначелника, јер је листа „Драган Ђилас – листа за бољи Београд” освојила више од 35 одсто гласова односно 50 одборничких мандата, што је резултат вредан поштовања. Драган Ђилас је био градоначелник и у протекле четири године, у периоду када није било лако управљати главним градом. То је једно од најодговорнијих места, за које је потребан велики напор да би се читав систем довео у ред и константно унапређивао. Резултати његовог рада су у Београду видљиви на сваком кораку и оцену о томе дали су грађани на изборима – истакао је Антић.

Он је нагласио да са Ђиласом дели исту визију града, који мора да настави свој развој и помаже онима којима је то неопходно.

Ђилас поседује и знање и огромну енергију за функцију градоначелника, закључио је Антић.

Милан Кркобабић је још једном истакао добру сарадњу с Драганом Ђиласом, нарочито у домену социјалне политике, која је била оригинална и упечатљива и није била сведена на чиновничко социјално давање и задовољење законских обавеза.

– Социјална политика донела је у највећој мери и признање Београђана, тако да у наредном периоду очекујемо њен наставак и унапређење. Тако ће око 115 хиљада грађана који имају пензије мање од 20 хиљада динара добијати годишњу новчану помоћ у истом износу. Друга веома важна ствар јесте социјално предузетништво, које ће омогућити да у наредном периоду запослимо један одсто радно способног становништва, то јест око 17.000 људи. За ову иницијативу добили смо велику подршку Драгана Ђиласа – рекао је Кркобабић, подсећајући да је градоначелник у претходном мандату, заједно са својим тимом, донео и бројне друге одличне одлуке.

Одлуком Скупштине града, заменица градоначелника је Татјана Пашић, рођена 21. септембра 1964. године у Београду. Дипломирала је на Правном факултету у Београду. Завршила је Дипломатску академију при Министарству спољних послова РС. Од октобра 2010. до данас била је помоћница градоначелника.

Скупштина града Београда подржала је и предлог градоначелника да за чланове Градског већа буду изабрани: Милена Бићанин, Дарко Божић, Вера Дражић, Владан Ђукић, Зоран Костић, Марија Лековић, Наташа Миловановић, Наташа Милошевић, Никола Никодијевић, Жељко Ожеговић, Ацо Петровић, Милан Поповић и Слободан Шолевић. Они ће ову дужност обављати у наредне четири године. 

Драган Ђилас је рођен 22. фебруара 1967. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Машинском факултету у Београду, смер ваздухопловство. Радио је као новинар на Радио Индексу и један је од оснивача Радија Б92, где је касније био уредник Информативног програма. У то време та радио-станица је добила неколико награда.

Учествовао је у опозиционом раду још као студент проректор, предводећи студентске протесте 1992. године.

Члан је Демократске странке од 2004. Био је члан Извршног и Главног одбора Демократске странке. На Скупштини Демократске странке 18. фебруара 2006. изабран је за члана Председништва ДС за регион Београд, а јуна 2006. изабран је за председника Градског одбора Демократске странке Београд. За потпредседника и заменика председника Демократске странке изабран је 18. децембра 2010. на Скупштини Демократске странке.

Од 2004. до формирања Владе Републике Србије 2007. обављао је функцију директора Народне канцеларије председника републике. Од маја 2007. до јула 2008. био је министар у Влади Републике Србије задужен за спровођење Националног инвестиционог плана.

Оснивач је и потпредседник Хуманитарне организације „Наша Србија”, која брине о деци која су у ратовима на простору бивше СФРЈ остала без једног или оба родитеља. Од априла 2011. године је председник Кошаркашког савеза Србије. За градоначелника Града Београда изабран је 19. августа 2008. Говори енглески језик. Ожењен Ивом, отац  је троје деце.