ЈКП „Београдски водовод и канализација”

Кнеза Милоша 27
тел. 2065-000, факс 3612-123
www.bvk.rs
е-mail: info@bvk.rs

директор: Драган Ђорђевић

Контакт центар: 3606-606 (00-24), факс 3606 790
Центар за кориснике, Кнеза Милоша 27,
• информације и рекламације о потрошњи воде и износима рачуна, радним даном 8.00-16.00 часова: 206-5020
• прикључци на водовод и канализацију (услови и сагласности), радним даном 8.00-16.00 часова: 206-5021, 206-5022
• Пријаве квара и рекламације, радним даном 08.00-16.00 часова.
Центар за кориснике у Барајеву, Светосавска 58
• информације и рекламације о потрошњи воде и износима рачуна, радним даном 7.30-15.30 часова: 8303-721, 8303-722

Служба продаје, Данијелова 32, радно време 08.00-16.00 часова, 3402-020
Служба наплате, Кнеза Милоша 27, радним даном 8.00-16.00 часова, 2065-137, 2065-138, 2065-145, 2065-146, 2065-134, 2065-135
Служба за смањење водних губитака код потрошача, радно време 8.00-16.00 часова: 2750 566

ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЦЕЛИНЕ:
Сектор производње и техничке подршке, 205-31-30
Сектор дистрибуције воде, 3954-021
Сектор транспорта и механизације, 364-25-01
Сектор канализационе мреже, 2065-100
Сектор електромашинских постројења, 2065-100
Сектор продаје и наплате, 3402-002
Комерцијални сектор, 3606-705
Финансијски сектор, 3606-733
Сектор инвестиција, 2065-190
Сектор развоја и пројектовања, 3606-618
Сектор безбедности, 2053-100
Сектор правних, кадровских и општих послова, 3606-892
Сектор мерења и контроле, 3642-336
Сектор управљања системом квалитета, 205-3109
Центар за контролу и управљање БВКС, 3606-822
Служба санитарне контроле, 305-27-01
Служба за маркетинг и информисање, 206-94-07
Сeктор за информационо комуникационе технологије, 3606-627

Делатност ЈКП „Београдски водовод и канализација" је производња и прерада воде, снабдевање Града хигијенски и бактериолошки исправном водом за пиће, као и прикупљање и одвођење градских отпадних и атмосферских вода са урбаног и каналисаног подручја Београда. У ЈКП „Београдски водовод и канализација“ запослено је 2602 радника.

Грађани се овом предузећу могу обратити због нестанка воде, слабог притиска у водоводној мрежи, квалитета воде, разних кварова на водоводној и канализационој мрежи, загушења сливника и канализационе мреже, добијања сагласности за инвестиционо-техничку документацију објекта, замене постојећег водомера, рекламације због високог просека утрошене воде или износа рачуна.

ВОДОВОДНИ СИСТЕМ

Историја снабдевања водом насеља на подручју данашњег Београда дуга је 2000 година. У време Веспазијана изграђен је Римски водовод, средином првог века Нове ере, за потребе снабдевања водом војника IV Флавијеве легије која је била стационирана на простору Малог Мокрог Луга. Потом је настављена градња, те је продужен до новог римског насеља Сингидунума, које се налазило на простору садашњег центра Београда. Приликом радова на реконструкцији водоводне мреже у Дојранској улици на Звездари, поново је пронађен део Римског водовода.  У првој половини XVII века изграђен је Булбудерски (Турски) водовод,  јер Римски водовод није више могао да задовољи нарасле потребе града. Варошки водовод изграђен је између 1724. и 1737. године. Каптирана је изворска вода. Највећи број Београђана снабдевао се водом са чесама којих је било у великом броју. Сва три водовода су снабдевала најуже градско језгро, пре свега Тврђаву, управне зграде, касније Пашин конак и објекте значајнијих и богатијих грађана.  Савремени Београдски водовод почео је да функционише 12. јула 1892. године. Изграђен је по пројекту инж. Оскара Смрекера из Манхајма који је применио комбиновани систем изворске и савске воде. Тада се први пут прешло на коришћење подземних вода и употребу савремених уређаја за црпљење, потискивање и дистрибуцију воде до резервоара и потрошача.
Данас је Београдски водовод сложен водопривредни систем и чини га комплекс хидротехничких објеката:
- извориште,
- транспорт сирове воде,
- постројења за пречишћавање воде,
- дистрибутивни систем:

  • примарни транспорт (тунелски систем),
  • водоводна мрежа,
  • црпне станице и
  • резервоари.

Дужина водоводне мреже је 3263 километра, пречника 25-2500 млилметара. Има 135000 главних прикључака, 15000 хидраната, 27 резервоара капацитета 240000 кубних метара и 28 црпних станица снаге 36 мегавата.

КАНАЛИЗАЦИОНИ СИСТЕМ

Први објекти канализације изграђени су 1905. године по пројектима домаћих стручњака у сарадњи са стручњацима из Берлина, Беча, Будимпеште и Париза. Прва канализациона црпна станица подигнута је у доњем Земуну 1935. године, а друга на Старом сајмишту 1937. године.  Послератни период карактерише изградња нових канализационих система у Новом Београду са низом црпних станица, система Карабурма и низа основних објеката као што су Топчидерски колектор, колектор Чукарица - Жарково и Кумодрашки колектор. До 1975. године  на подручју шире територије Београда подигнуто је преко двадесет црпних станица, код којих је примењена најсавременија техника.

Данас Београдску канализацију чини:
- 1439 километара канализационе цевне мреже пречника 250-600 милиметара и већих, и 212 километара колектора отвора величине од 60/110 центиметара до 5,5 метара x 5,5 метара, што укупно износи 1,651 километар канализационе мреже.
- 53394 канализационих прикључака преко којих грађани користе своје канализационе инсталације.
- 32750 сливника који су сврстани у три категорије по приоритету чишћења и
- 37 црпних станица инсталисаног капацитета 53,3 кубних метара у секунди.
Све употребљене воде изливају се у Дунав и Саву кроз 29 канализационих излива.

ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ВОДЕ

Вода се прерађује у 5 постројења: Беле воде, Баново брдо, Бежанија, Макиш и Винча. Пројектовани капацитет постројења за подземну воду је 8060 l/s, а постројења за речну воду 3 580 l/s. На Макишу се налазе производни погони: „Макиш I“ и „Језеро“.

Постројења Баново брдо, Бежанија и део погона Беле воде прерађују подземну воду. Примењују се следећи технолошки поступци: аерација, ретензија, филтрација и хлорисање.

Други део постројења Беле воде, Макиш и Винча прерађују речну воду. На производним постројењима Макиш и Језеро примењује се савремена технологија прераде речне воде сложенијим технолошким процесима који поред бистрења, пешчане филтрације и завршне дезинфекције хлором, обухватају и озонацију и филтрацију воде филтерима од активног угља.

КВАЛИТЕТ ВОДЕ

Једно од основних људских права јесте право на здраву воду за пиће, која је незаменљив услов опстанка. Због тога се у ЈКП „Београдски водовод и канализација“ придаје велики значај контроли квалитета воде.

Контрола квалитета воде се врши према важећем Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће (Сл. лист СРЈ 42/98), који је усаглашен са Директивама Европске Уније и Препорукама светске здравствене организације. Правилником су дефинисани услови обављања контроле квалитета воде у погледу врста анализа, броја узорака,  места и динамике узорковања.
У Београдском водоводу се контрола квалитета обавља у два нивоа. Током процеса производње воде учестало се контролишу параметри који су од значаја за праћење ефикасности прераде воде кроз све њене фазе. Ова контрола се обавља у погонским лабораторијама које су опремљене за анализе основних физичко-хемијских параметара у три смене.
Други ниво контроле се обавља у Служби санитарне контроле воде. У савремено опремљеним лабораторијама изводе се физичко-хемијске, микробиолошке и биолошке анализе параметара који су прописани Правилником. Контролом су обухваћени узорци пијаћих вода са свих производних погона и из резервоара београдског водоводног система, са славина потрошача, као и узорци сирових вода које долазе на прераду.

Вода са производних погона се контролише свакодневно, резервоари се раде једном недељно, а са славина потрошача се радним данима анализира 20-25 узорака дневно према одређеној шеми узорковања. На подручју града одређено  је око 180 точећих места која се контролишу по два пута месечно. Свакодневно се раде основне анализе које обухватају око 20 физичко-хемијских и микробиолошких параметара, а контрола великог броја специфичних параметара обавља се периодичним анализама, тако да се на основу резултата анализа има увид у квалитет воде.
За одређивање ових параметара користе се савремене аналитичке технике и инструменти, а анализе раде искусни стручњаци разних профила који су добро обучени за рад.

Упоредо са контролом квалитета воде коју обавља Београдски водовод врши се контрола у Градском заводу за јавно здравље (ГЗЗЈЗ).
У току једне године у Београдском водоводу се прегледа око 8000 узорака, а у Градском заводу за јавно здравље око 7000 узорака воде.
На основу неколико хиљада узорака и на десетина хиљада анализираних параметара, тимови стручњака  у београдском водоводу и у ГЗЗЈЗ доносе оцену о квалитету воде БВС-а.

Резултати анализа показују да је вода из београдског водовода хигијенски исправна за пиће.