Југословенско драмско позориште

Краља Милана 50,
тел. 3061-900, факс 3061-991
Билетарница, тел. 3061-957
www.jdp.co.rs

Директор:
Тамара Вучковић Манојловић

Југословенско драмско позориште је основано 1948. са циљем да окупи врхунске драмске уметнике из целе ФНРЈ, а да по стилу и естетици буде својеврсни југословенски пандан МHАТ-у. Редитељ Бојан Ступица је добио подршку од политичара и водећих културних радника да одабере најзначајније уметнике из свих позоришних центара Југославије. Позоришни концепт прописан од стране политичара само је условно поштован, док је у практичном раду од самог почетка заговарана уметничка слобода и подржаван естетски кредибилитет редитеља и глумаца.

Управници Југословенског драмског позоришта увек су припадали кругу најзначајнијих и најмеродавнијих позоришника, било да су долазили из редова критике (Велибор Глигорић, Милутин Мишић, Петар Волк), драматурга (Јован Ћирилов) или редитеља (Мирослав Беловић, Бојан Ступица). Управници ЈДП-а су у почетку градећи репертоар акценат стављали на велика дела светске и домаће класике, да би током педесетих постепено на репертоар улазила и дела савремене светске и домаће драматургије.

Редитељи ЈДП увек су се истицали новим и инвентивним тумачењима класичних дела домаће и светске драматургије чиме су мењали поимање театра код нас. Памтимо "Дунда Мароја" Марина Држића и "Рибарске свађе" Карла Голдонија у поставци Бојана Ступице, "Јегора Буличова" Максима Горког и "Ожалошћену породицу" Бранислава Нушића у режији Мате Милошевића. "Хвалисавог војника" Плаута и "Дунда Мароја" Марина Држића у режији Миросава Беловића, затим "Пучину" Бранислава Нушића, "Родољупце" Јована Стерије Поповића, "Мизантропа" у режији Дејана Мијача, "Хамлета" у режији Стева Жигона, "Позоришне илузије" Пјера Корнеја у режији Слободана Унковског. Сцена ЈДП била је простор на коме су се окушали водећи редитељи целокупног југословенског простора: Бранко Гавела, Паоло Мађели, Слободан Унковски, Харис Пашовић… као и бројни инострани редитељи: Јежи Јароцки, Георгиј Александрович-Товстоногов, Карлос Медина, Виталиј Дворцин…

Позориште је чак и у време великих друштвених превирања било отворено за значајна дела савремених писаца са целокупног YU простора: Добрица Ћосић - "Открића", Јован Христић - "Чисте руке" и "Саванарола и његови пријатељи", Велимир Лукић - "Афера недужне Анабеле", Слободан Шнајдер - "Хрватски Фауст", Душан Ковачевић - "Балкански шпијун", Дејан Дуковски - "Буре барута", Биљана Србљановић - "Београдска трилогија"…

Незаобилазни део историје ЈДП-а су и велики глумци који су играли на овој сцени. На самом почетку ту су били Мира Ступица, Марија Црнобори, Рахела Ферари, Миливоје Живановић, затим су пристигли и Љуба Тадић, Бранко Плеша, Стево Жигон, па Војислав Брајовић, Светлана Бојковић, Ђурђија Цветић, Цвијета Месић, Милан Гутовић, Милош Жутић, Бранислав Лечић, Владица Милосављевић, Мирјана Карановић, Жарко Лаушевић, Горан Шушљик, Небојша Глоговац, Милица Михајловић, Небојша Љубишић, Драган Мићановић…

Дана 17. октобра 1997. Југословенско драмско позориште је доживело праву трагедију - у огромном пожару изгорела је Велика сцена. Управо Позоришта је дуго времена пре тога опомињала јавност и угледне званичнике да зграда има дотрајалу електричну инсталацију. За то време, представе су се играле на сцени Театра "Бојан Ступица". Позориште је остало без велике сцене, управне зграде, шминкернице, гардеробе, купатила, клуба, адекватаног простора за фундус и библиотеку… Обновљено Југословенско драмско позориште отворено је 23. маја 2003, премијером представе "Родољупци" Јована Стерије Поповића, у режији Дејана Мијача.

У Позоришту је запослено 60 чланова у уметничком ансамблу и око 100 запослених у пратећим службама.