Јеврејска верска заједница

 

Писаних извора о боравку Јевреја у Београду има од XVI века. Истраживачи сматрају да их је у Београду било и у ранијим вековима. Јевреји који су живели у земљама Средње Европе и били носиоци утицаја немачке културе и језика, названи Ашкенаски Јевреји, населили су се на обали Саве. У улици Маршала Бирјузова 19 налази се и данас активна синагога коју је 1926. изградила заједница ашкенаских Јевреја у Београду. У близини ове грађевине је средином XIX века постојала стара ашкенаска синагога која је срушена током разних реконструкција тог дела града. На територији општине Земун постојале су две синагоге, Ашкенаска - изграђена 1850. која данас није активна, али су остала нетакнута сва обележја која упућују на то да је у питању верски објекат, и Сефардска - која је срушена током савезничког бомбардовања Земуна 1944.

Сефардски Јевреји, они који су прогнани из Шпаније 1492. и који се потом насељавају у земљама Медитерана и у Отоманској империји, насељавају се на подручју Београда од XVI века. Њихово насеље је било на обали Дунава, на Јалији. На старим плановима града Београда из XVIII века, Јеврејска улица је убележена на истом месту на коме се налази и данас.

Судећи по историјским изворима београдска јеврејска заједница је највиши културни домет имала током XVII века када је у Београду постојала Јешива - јеврејска верска школа. Рабини, учитељи из те школе штампали су своје књиге у Венецији, Кракову, Цариграду. У близини Јеврејске улице налазила се стара синагога која је изграђена у XVII веку и више пута преправљана, као и ритуално купатило. Јевреји су у том делу града живели све до I светског рата.

Пред Други светски рат у Београду је било око 10.000 Јевреја. Од тога око 80% су били сефардски Јевреји, који су се до краја XIX века служили шпанским језиком као говорним, а 20% су били ашкенаски Јевреји, којима је говорни језик био јидиш, мешавина немачког и хебрејског језика. Свака од ових скупина Јевреја била је организована и имала своју општину са администрацијом, школом, гробљем и разним верским, хуманитарним, културним и националним друштвима. Данас у Београду још постоји хор Браћа Барух, који је као Српско јеврејско певачко друштво почео да делује још 1879.

Заједница београдских Јевреја је током Холокауста скоро потпуно уништена. У бомбардовању Београда у априлу 1941. године, уништен је Дорћол, скоро све синагоге. Мушкарци Јевреји уништени су масовним стрељањима током септембра и октобра 1941. Одвођени су из сабирног логора Топовске шупе, који се налазио на Аутокоманди. Жене и деца уништени су у логору Сајмиште у периоду од 8. децембра 1941. до маја 1942. Известан број Јевреја убијен је у логору Бањица. На обали Дунава, где је некада било јеврејско насеље, налази се данас споменик Јеврејима Београда, који је урадио скулптор Нандор Глид.

Данас у Београду живи око 2200 Јевреја.

Јеврејска општина Београд, Краља Петра 71а, тел. 2622-449, www.jobeograd.org

Јеврејска општина Земун, Дубровачка 21, тел. 195-626, http://joz.rs

Савез јеврејских општина СЦГ, Краља Петра 71a, тел. 2621-837

Јеврејски историјски музеј, Краља Петра 71a, тел. 2622-634, www.jimbeograd.org
радно време: сваког дана 10.00-12.00, осим понедељка

Синагога, Маршала Бирјузова 19

Јеврејско гробље, Мије Ковачевића 1, тел. 768-250

Јеврејско гробље, Цара Душана 32, Земун