Околину Београда чине две различите природне целине: Панонска низија под пшеницом и кукурузом, северно, и Шумадија, под воћњацима и виноградима, јужно од Саве и Дунава. Најистакнутији облици у рељефу шумадијског побрђа су Космај (628 m) и Авала (511 m). Терен се од југа, постепено, спушта према северу у виду пространих заравни, рашчлањених долинама потока и речица. Велика пластичност рељефа Београда, јужно од Саве и Дунава, чини да се град распростире преко многих брда (Баново, Лекино, Топчидерско, Канарево, Јулино, Петлово брдо, Звездара, Врачар, Дедиње). Северно од Саве и Дунава су алувијалне равни и лесна зараван, које су одвојене стрмим одсеком, високим и до 30 m. На левој обали Саве, испод лесне заравни (Бежанијска коса), је Нови Београд, а на десној обали Дунава, испод лесног платоа, је Земун.

Највиша кота Београда, на ужем градском подручју, је на Торлаку (Вождовац), црква Свете Тројице 303,1 m, док најнижу коту има Ада Хуја 70,15 m. Највишу коту на ширем градском подручју има планина Космај (Младеновац) са 628 m. За просечну висину Београда, узима се апсолутна висина Метеоролошке опсерваторије са 132 m.

Подручјем Београда, Дунав протиче у дужини од 60 km од Старих Бановаца до Гроцке, а Сава у дужини од 30 km, узводно од Обреновца до ушћа. Дужина речних обала Београда је 200 km. На том подручју се налази 16 речних острва, од којих су најпознатија: Ада Циганлија, Велико ратно острво и Грочанска ада.

На подручју града су многобројне шуме, од којих су најбоље очуване на Космају, Авали, Трешњи, Липовичка, Топчидер, Обреновачки забран и шума Бојчин.