Београд има драгоцене споменике духовне културе, цркве, манастире и богомоље различитих вероисповести.

Према попису становништва из 2002. године Београђана православне вероисповести има 90,68%, исламске 1,29%, католичке 1,03%, протестаната 0,24%, 0,03% Јевреја, 2,02% су непознате вероисповести, а 3% се изјаснило да нису верници.

Најзначајнија београдска православна црква - Саборна црква саграђена је 1840. Међу најстарије убрајају се Николајевска црква (1745) и Богородична црква (1783) у Земуну. Монументални храм Светог Саве, највећи православни храм, може да прими 12.000 верника. Значајем и изгледом издвајају се и цркве Ружица и Света Петка, црква Светог Марка, Вазнесенска, Топчидерска и црква Александра Невског. На ширем подручју града налазе се и две старе цркве - брвнаре у селима Вранићу и Орашцу.

На подручју Београда и у његовој широј околини, налази се неколико манастира грађених крајем XV века или касније, више пута рушених и поново подизаних, и углавном у целини или делимично, обновљених у протекле две деценије. Манастири Раковица, Ваведење пресвете Богородице, Фенек, Рајиновац и Тресије лепи су споменици српске прошлости. Делимично су обновљени манастири у Сланцима, у Мислођину и Павловац на падинама Космаја. Рушевине манастира Кастаљан тешко су доступне због лошег прилазног пута.

У Београду се налази и неколико римокатоличких цркава, једна синагога, једна џамија и више богомоља других вероисповести.