Први помен београдског грба потиче из времена сина цара Лазара, деспота Стефана Лазаревића, када Београд први пут постаје престоница српске државе (1403), но ни до данас није са сигурношћу утврђено како је он изгледао. Следећи грб је из времена мађарске превласти и приказан је у грбовнику "Фугерско огледало части" из 1555. године. Традиција београдског грба се прекида под турском окупацијом, јер Турци нису познавали ову врсту симбола, а поново се наставља заузећем Београда од стране Аустријанаца у XVIII веку. У то време, на предлог царског гувернера, Александра Виртенбешког, Дворско ратно веће је 1725. године усвојило и нови печатни грб. У литератури се још помињу: грб из Брокхаузенове енциклопедије, грб из Ларусове енциклопедије и наводни прастари грб вароши. Важно је напоменути да су сви ови грбови познати само по отисцима на гравирама или према литератури. Осим тога, они су били углавном грбови које је Београду доделила несрпска власт.

Акцију утврђивања београдског грба покренуо је 1931. године председник општине града Београда, господин Милан Нешић. Формиран је шири одбор састављен од уметника, хералдичара, професора универзитета, генерала и државних саветника. Одбор је више пута заседао и претресао проблематику, да би на првој седници ужег одбора од 19. маја 1931. године донео следеће закључке:
1. Грб Београда мора имати облик штита који се на дну завршава лаким шиљком.
2. Елементи грба: националне боје, река - као симбол исконске снаге Београда, римска лађа (трирем) - као симбол старине Београда, беле зидине са кулом и отвореном капијом - зидине представљају варош, кула град, а отворена капија слободан промет.
3. Земљиште, у клину грба међу рекама и под зидинама је црвене боје, као симбол крви, вечитог страдања и патње Београда; реке су беле боје према хералдичким законима; зидине вароши и куле су беле боје, као симбол "белог града"; небо је плаво, као симбол наде и вере у бољу будућност.
На расписаном конкурсу убедљиво је победила скица београдског сликара Ђорђа Андрејевића - Куна. На предлог жирија, на скици су извршене мање измене, па је награђена и званично усвојена скица грба у боји штампана у "Београдским општинским новинама" бр. 1/32.

После Другог светског рата, због измењених друштвених околности, град као да је почео да заборавља свој грб. Статутарна решења се крећу од потпуног одсуства одредби о грбу, преко употребе термина "амблем", без навођења блазона (описа) грба, до одредби које дају блазон једне стилизоване верзије за коју нису постојала пратећа документа.

Суочена са конфузијом паралелне употребе два грба, Скупштина града Београда је формирала почетком 1991. године радну групу за разрешење овог проблема. Радна група је предложила враћање легитимитета грбу из 1931. године, три мање корекције на графичкој представи и блазон грба и заставе. Статутом града Београда из 1991. усвојена су предложена решења, чиме је и правно потврђен значај и вредност београдског грба из 1931 и створени услови за доношење Одлуке о употреби грба и заставе града Београда 1995. године. Скупштина града Београда је тако први пут нормативно регулисала материју градских знамења. Извесна лутања у тражењу бољих решења и недостатак упоредне праксе у земљи условили су доношење неколико измена. Сада важећа одлука о употреби грба и заставе објављена је у Службеном листу града Београда број 18/2003. У овој одлуци је по први пут регулисана употреба градског грба у три нивоа и дати блазони Средњег и Великог грба према идејним решењима Српског хералдичког друштва "Бели орао".

ПРАВНА РЕГУЛАТИВА

• Статут града Београда ("Службени лист града Београда", број 14/04)
• Одлука о измени и допуни одлуке о употреби грба и заставе града Београда ("Службени лист града Београда", број 42/09)
• Упутство за употребу грба и заставе града Београда ("Службени лист града Београда", број 35/03)
• Правилник о утврђивању еталона (изворника) грба града Београда и графичким стандардима за његово приказивање ("Службени лист града Београда", број 14/96)
• Правилник о утврђивању еталона (изворника) заставе града Београда и графичким стандардима за њено приказивање ("Службени лист града Београда", број 8/97)
• Правилник о утврђивању еталона (изворника) Средњег грба града Београда и графичким стандардима за његово приказивање ("Службени лист града Београда", број 35/03, 3/04)
• Правилник о утврђивању еталона (изворника) Великог грба града Београда и графичким стандардима за његово приказивање ("Службени лист града Београда", број 1/04)

КРАТКО УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ ГРБА И ЗАСТАВЕ

Грб и застава Београда смеју да се употребљавају само у складу са Одлуком и Упутством за употребу.

Грб у боји се употребљава само у датим бојама и облику. Избор је личан и зависи од графичког окружења и потребне величине грба.

Грб не сме да се мења ни у једном детаљу, може само да се сразмерно повећава или смањује. Ништа не сме да буде преко грба, може у позадини. Није исправна једнобојна верзија грба добијена фотокопирањем грба у боји. Употреба не сме да буде недолична.

Грб Београда има приоритет у приказивању у односу на све друге грбове и амблеме осим на грб више политичке заједнице. Приоритетно место је са десне стране од центра, односно на левој страни када се гледа у композицију.

За употребу грба треба дозвола или мишљење Службе за информисање (и у случају службене употребе). Комерцијализација грба, по правилу, подразумева накнаду. Употреба без дозволе или противно Одлуци и Упутству подлеже казненим одредбама. Поступак води Комунална инспекција.

Употреба заставе Града Београда је ствар поноса и није потребно одобрење, али неправилна, непримерена и недолична употреба која вређа достојанство Београђана - подлеже казненим одредбама. Препоручује се зато претходна консултација.

Контакт:

Градска управа града Београда
Служба за информисање
Масарикова 5/XVII, 11000 Београд
тел. (011) 3061-706, факс 3061-688
e-mail: aleksandar.mladenovski@beograd.gov.rs

КЊИГА ГРАФИЧКИХ СТАНДАРДА

Служба за информисање је 2005. године израдила "Књигу графичких стандарда Града Београда" која садржи основне елементе визуелног идентитета Града Београда и идејна решења за њихову примену. Она је обавезујући документ за све који користе и примењују визуелна обележја Града на штампаним материјалима и у електронским медијима. Непоштовање графичких стандарда повлачи одговорност по градским прописима и прописима о ауторским правима.

По први пут је уведен и логотип Београда, у ћириличној и латиничној верзији, испод кога се увек налази и званична Интернет адреса www.beograd.rs.

DOWNLOAD

Уколико имате одобрење за коришћење основног грба Београда за промотивне сврхе, можете га преузети (download) у EPS формату (286 KB) или CDR12 формату (227 KB), у свим варијантама употребе (ћирилица и латиница, црно-бело, колор или негатив), као што је и приказано на слици испод.