Београд нуди огроман тржишни потенцијал свим инвеститорима на својој територији. Ту спада, пре свега, могућност бесцаринског извоза на тржишта Европске уније, Русије, југоисточне Европе, као и САД-а за велики број производа.

С друге стране, захваљујући интензивном порасту животног стандарда, српско тржиште, исто тако, постаје све атрактивније за стране и домаће инвеститоре.

ИЗВОЗНА ТРЖИШТА

Инвеститори у Београду и Србији имају приступ тржишту од готово милијарду потрошача, без плаћања царине и других дажбина.

Европска унија
Према Споразуму о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, Србија је потпуно ослобођена плаћања царине приликом извоза свих индустријских и пољопривредних производа у земље Уније. За један број пољопривредних и других производа утврђене су квантитативне квоте на годишњем нивоу.

Сједињене Америчке Државе
Извоз у САД регулисан је Генералним системом преференција (ГСП) који подразумева бесцарински пласман за око 4.650 производа, у које спада већи део финалних индустријских производа и полупроизвода, као и одређени број пољопривредних производа. Из ове категорије изузети су, пре свега, текстилни и производи од коже.

Русија
Споразум о слободној трговини са Русијом омогућава продају производа са преко 50% додате вредности у Србији, без плаћања царине. Овим Споразумом обухваћене су готово све врсте робе, са изузетком моторних возила, апарата за домаћинство, дрвеног намештаја, подних облога, сапуна, алкохолних пића, кондиторских производа, шећера и пилећег меса.

Југоисточна Европа
Зону слободне трговине у југоисточној Европи, засновану на споразуму CEFTA, чине Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Молдавија и Србија. Споразум предвиђа, између осталог, тзв. дијагоналну кумулацију порекла робе, што значи да ће роба са најмање 51% садржаја произведеног у државама CEFTA-е, Европске уније, Швајцарској, Норвешкој, Турској и на Исланду носити ознаку Made in CEFTA.

ДОМАЋЕ ТРЖИШТЕ

Просечне зараде у Србији повећане су за готово четири пута од 2001. У августу 2007. месечна нето зарада на нивоу целе земље износила је у просеку 28.143 динара, или 352 евра, по чему се нашла на другом месту међу државама региона Југоисточне Европе.

Истовремено, куповна моћ становништва, мерена односом између просечне месечне зараде и просечне потрошачке корпе, порасла је са 0,52 крајем 2001. на 1,01 средином 2007.

Динамичну експанзију домаће тражње потврђују и трендови у малопродаји. Само у последње три године промет у трговини на мало растао је по изузетно високим стопама од 18,0%, 26,6% и 7,7% годишње.

Расподела личних примања на поједине врсте издатака, притом, постаје све сличнија структури потрошње у развијеним привредама. На храну се тренутно односи око 38% буџета домаћинстава, а све је значајније учешће трошкова за одећу, обућу, намештај, рекреацију, културу и друге потребе.