четвртак, 18. децембар 2008.

Редовна конференција за новинаре градоначелника Београда Драгана Ђиласа

Одлука o изградњи метроа до краја априла

Стручњаци из Европе који су градили метро и воде ове системе у великим градовима већ од јануара ће нас саветовати који је облик метроа најприхватљивији за Београд, а одлуку о томе ћемо донети до априла идуће године, најавио је градоначелник Београда Драган Ђилас на данашњој конференцији за новинаре у Старом двору. Град се обратио амбасадама Немачке, Аустрије и Шпаније како би успоставио контакт са експертима који су развијали метро системе у Минхену,  Бечу, Келну и неким шпанским градовима и уз њихову помоћ ће дефинитивно одредити трасу и тип метроа, као и шта је за Београд најисплативије. У ове разговоре укључена је и кинеска амбасада, као и руска страна.

– Одлучили смо да из овог пројекта искључимо политику и маркетинг, тако да ћемо градњу метроа започети када будемо знали колико кошта, ко ће га градити и када ће бити готов. Не можемо да уђемо у пројекат вредан милијарду евра а да немамо разрађен сваки његов детаљ. Такође не желимо да правимо „трамвај за 21. век”, али ни да градимо нешто што кошта више, а Београду у овом тренутку није потребно. Реално је да током идуће године почнемо са реализацијом читавог пројекта – рекао је Ђилас.

На последњој седници Националног савета за инфраструктуру београдски метро је подржан као један од националних приоритета у следећим годинама. Овако велики пројекат не може да буде финансиран из буџета града, већ су за њега потребни кредити по посебним условима, али и компаније које то могу да изведу. Намера града је да направи „везани” посао, односно да извођач радова буде из државе која за овај посао омогући кредитне услове боље од тржишних.

– На овај начин ће се изградња метроа исплатити и Београду и држави која ће обезбедити повољан кредит, будући да кредит по тржишним условима за овакве инвестиције Србија и Београд данас не могу да издрже. Као градоначелник гарантујем да се мимо воље Београђана ништа неће градити, као и да нећемо почети ниједан пројекат који не можемо да завршимо. Желим да за шест година Београђани могу за десет минута да се превезу са једног на други крај града – рекао је Ђилас.

Говорећи о успостављању комуналног реда у Булевару краља Александра, градоначелник је рекао да је акција резултат заједничког рада свих надлежних градских и републичких  служби.

– Ради се о успешној сарадњи градских служби, тржишне инспекције, саобраћајне полиције и других служби, при чему је важно заједништво у деловању. Тада и оно што је покушавано годинама постаје могуће за свега неколико дана. Тако смо решили проблем заустављања у десној траци у Булевару краља Александра и повећали проток саобраћаја. И даље ћемо радити са саобраћајном полицијом и бићемо веома ефикасни и конкретни јер не желимо да „паук” буде једино средство у спречавању таквих прекршаја и успоравања саобраћаја – казао је Драган Ђилас.

Говорећи о увођењу комуналне полиције, градоначелник Ђилас рекао је да је жеља града да она почне да функционише што пре.

– Радићемо и на пројекту школског полицајца, о чему имамо договор са МУП-ом. У предлогу буџета одвојили смо 300 милиона динара за помоћ полицији у Београду, тј. за повећање квалитета њихових услуга које пружају Београђанима. Један од пројеката је и школски полицајац у свакој школи у Београду, а очекујем да у то време заживи и Закон о комуналној полицији – рекао је градоначелник Ђилас.

Рад комуналних предузећа

 За ову годину, од јануара до септембра, грађани Београда дугују ЈКП „Инфостан” око 1.800.000.000 динара, а после опомена које смо упутили грађанима, до 31. децембра очекујемо бољу наплату, што се већ дешава – рекао је на данашњој конференцији за новинаре Дарко Берберовић, директор овог градског предузећа. Проценат наплате је 84 одсто, а новац се свим јавним комуналним предузећима пребацује свакога дана, по већ устаљеном проценту, рекао је Берберовић.

 Бобан Ковачевић, директор ЈКП „Паркинг сервис”, говорећи о пројекту видео-надзора рекао је да се он налази у завршној фази.

 – Видео-надзор ће бити добар „алат” у рукама радника ЈКП „Паркинг сервис” и саобраћајне полиције и унеће много више реда у динамички саобраћај у Београду. Очекујем да овај пројекат заживи у марту идуће године, на њему интензивно сарађујемо са саобраћајном полицијом, а сутра ће бити одржан и састанак на коме ће се формирати радна група. Ефекат ових мера биће већа проточност саобраћаја у граду – рекао је Ковачевић.

 Милутин Штрбић, директор ЈКП „Београд-пут”, рекао је да „Путеви Србије” дугују овом предузећу 1.130.000.000 динара, и да су дугови настали на основу радова на 650 километара регионалних путева на ширем подручју града током  2006, 2007. и 2008. године.

– Обавили смо више разговора са представницима „Путева Србије” и очекујемо да се један део дугова измири из кредита које ово предузеће треба да добије, чиме би остало да се измири још око 600.000.000 динара. У оквиру групације путара Србије дуг је 30.000.000.000 динара а када се сумирају дугови из НИП-а и камате, укупан дуг износи око 39.000.000.000 динара – рекао је Штрбић.