уторак, 15. децембар 2009.

Скупштина Сталне конференције градова и општина у „Сава центру”

Под називом „Изазови и правци развоја локалне самоуправе”, данас је у „Сава центру” почела 37. скупштина Сталне конференције градова и општина. У присуству Бориса Тадића, председника Републике Србије, Драгана Ђиласа, градоначелника и домаћина скупа, министара Владе Републике Србије, представника градова и општина, гостију из инстранства и дипломатских представника, скуп је отворио Ненад Миленковић, председник Сталне конференције градова и општина.

Обраћајући се учесницима скупа, председник Републике Србије Борис Тадић рекао је да је истински развитак локалних самоуправа, а тиме и Србије, могућ искључиво уз убрзање процеса децентрализације и увођење новог изборног система. Он је казао да децентрализација и регионализација треба да омогуће заустављање процеса депопулизације делова Србије и да се грађанима, где год они живе, мора омогућити прилика за квалитетан живот.

– Србија се данас суочава са депопулизацијом читавих простора, а тиме и са економским и безбедносним проблемима. Да би се ти проблеми избегли, неопходно је убрзати систем децентрализације и регионализовати Србију – истакао је председник републике.

Тај процес, према његовим речима, не сме омогућити феудализацију у којој ће локалне политичке структуре моћи да раде шта хоће, већ управо обрнуто, повећати ниво политичке одговорности. Председник Тадић је додао да је пораст нивоа одговорности у директној вези са изборним системом, будући да је немогуће да једна држава функционише добро ако је само један грађанин непосредно изабран на изборима.

– Мора да постоји виши ниво изборности у Србији и зато је нама потребан нови изборни систем који подиже ниво одговорности између грађана и политичара – рекао је председник Тадић.

Трећи важан елемент одрживог развоја локалних заједница јесте, како је додао, законско регулисање питања својине, односно усвајање закона о својини Републике Србије.

Градоначелник Београда Драган Ђилас рекао је да је главни град са својих 17 општина и око два милиона становника метропола која треба Србију да  „вуче” напред.

– Београд је град који има највећи буџет у Србији и знам да нам због тога многи и завиде, али Београд има и обавезу да део тих средстава, којa се стварају овде, одвоји за Србију. Волео бих када би Министарство финансија саопштило колико се заиста пореза и ПДВ-а оствари у Београду, а колико у некој дугој општини у Србији, па да сви знамо колико је ко остварио и колико средстава коме иде. Никад нећу бити против тога да пола средстава за здравство, која се направе у Београду остану ту, а пола оде у остатак Србије, али ћу увек бити против да председници општина у Србији, где је просек плата од 15 до 20.000 динара имају плату од 100.000 динара. Не мислим да њихов рад не вреди толико, али исто тако мислим и да то није коректно према људима који живе заједно са њима, у истим срединама – рекао је Драган Ђилас.

Он је нагласио да ће се у Београду наставити са досадашњим начином рада, градњом мостова, развијањем „Беовоза”, градњом обданишта и другим инфраструктурним пројектима.

– Потребна нам је помоћ државе пре свега у монетарној фази, јер знам да  некоме три посто када падне курс не значи много, али нама, чији су буџети један до два одсто за плате, а све остало за инвестиције, нама у Београду то значи десет обданишта годишње. Тај исти проблем има сваки председник општине у Србији који жели нешто да гради. Апелујем и да републичка влада прихвати неке од предлога које је град Београд предложио, попут промене закона у коме ће се забрана продаје алкохола проширити са 16 на 18 година, да се продавцима омогући да од таквих купаца траже личну карту и да на тај  начин почнемо да мењамо неке ствари. Ја своју и улогу сваког градоначелника или председника општине видим управо на тај начин – казао је Драган Ђилас.

Градоначелник Београда је подсетио да је сваком председнику општине у Србији буџет ове године мањи за најмање 25 одсто нето у односу на претходну годину. „Сви наши грађани очекују да имају асфалтирану улицу, водовод и канализацију, школу са добрим грејањем, а све то кошта у еврима, не у динарима, што значи да морамо бити чаробњаци како би направили ствари да буду исте као раније”, истакао је градоначелник.

Скупштини су се обратили и Божидар Ђелић, потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције, и Милан Марковић, министар за локалну самоуправу, као и Вансан Дежер, шеф делегације Европске комисије у Србији, и Ервин Хелмут Хофер, амбасадор Швајцарске конфердерације у Србији.

Скупштина СКГО ће током заседања одлучивати о новим члановима председништва, надзорног одбора и председника одбора и бирати новог председника председништва и председника надзорног одбора.