четвртак, 20. мај 2010.

Љиљана Јовчић посетила Миру Јовановић, која је данас напунила сто година

Мира Јовановић напунила је данас сто година и у ту част у Геронтолошком центру Младеновац, где живи последњих пет година, приређена јој је свечаност. С обзиром на то да ова госпођа никада није имала своје деце, градска секретарка за дечју заштиту Љиљана Јовчић, у сарадњи са Предшколском установом „Јелица Обрадовић”, уприличила је да јој малишани из вртића „Бреза” из Младеновца песмом пожеле срећан рођендан.

За ову стогодишњакињу кажу да је најстарији, али и најздравији корисник услуга центра. Осим високог притиска и слабијег слуха, Мира је смирена старица, која има чега да се присети из младости и шта да поручи данашњој омладини. Своју причу почиње духовитом опаском: „Не сећам се свега, давно је то било, пре сто година”. А потом полако наставља о томе шта мисли да је најважније у животу.

– Леп живот сам имала, путовала, радила и много читала. У животу су најбитнији рад и поштење, да човек буде на тој линији, да не скреће ни лево ни десно, већ да иде правим путем. Била сам свуда, у Русији, Чешкој, Пољској, чак до Балтика и гледала у Финску. Русија је дивна, са златним фигурама на дворцима. Не кајем се ни због чега, скромно сам живела, много сам читала и то ми је, уз путовања, било највеће уживање. Људи треба много да читају јер свашта науче, чују и виде. Највише сам волела „Ану Карењину”, али и енглеске и мађарске писце. Због тога што сам прочитала много књига, памет ми је остала. Мозак треба на тај начин да се умара, а не овако у празно, без везе – каже ова времешна старица.

Мира редовно прати вести, па је тако у току са свим дешавањима. Недавно је чула да се обележава сто година од рођења наше велике сликарке Милене Павловић Барили, која је млада умрла и чије је слике много волела. И зато каже да су обе дочекале тих сто година, она животом, а Милена захваљујући својим сликама.

Љиљана Јовчић наглашава да људи који немају своје унуке и праунуке имају заправо сву децу овог града.

– Настојимо да, кад год то можемо, код деце створимо осећај одговорности и поштовања према старијим особама. Ово је само једна лепа рођенданска прослава, али и пример за то. Нема бољег начина да се добије одговор како да живите сто година и да израстете у поштеног човека од особе која је то стварно и доживела. Пракса у свим београдским вртићима јесте да се сарађује са осталим институцијама а не само са онима које се баве децом. Оног тренутка када децу научимо да постану свесни различитости, она ће то и поштовати – каже Љиљана Јовчић.

Деца из вртића „Бреза” улепшала су Мири рођендан, а поклоне су дали и представници општине и Туристистичке организације Младеновца, који су јој понудили и једно лепо путовање. Мира Јовановић је пореклом из Славоније и рођена је 1910. године од мајке Хелене и оца Хинка Мавровића. Са свега две године остала је без мајке, а потом је добила брата и сестру из другог очевог брака. Двапут се удавала и до пре пет година живела је у Новом Београду, када је прешла у Геронтолошки центар у Младеновцу. Друштво јој у овом центру тренутно прави око 290 старих људи.

„Ганута сам вашом добротом”, поручила је Мира на крају.