четвртак, 7. јул 2011.

ПКБ шанса за развој Београда

Градоначелник Београда Драган Ђилас посетио је данас фарму музних крава и присуствовао жетви на имању ПКБ корпорације а.д. Обиласку комбината, у коме је почетком године спроведена власничка трансформација којом је град Београд постао власник више од 99 одсто капитала, присуствовали су и помоћник градоначелника Живорад Анђелковић, члан Градског већа Мирослав Чучковић, председник општине Палилула Данило Башић и генерални директор ПКБ-а Рајко Мандић.
Градоначелник је истакао да је развој ПКБ-а „најважнија ствар за град Београд и Србију” и додао да је шанса развоја управо пољопривреда.

–  ПКБ је требало да буде приватизован за мало новца али је сачуван, добио је професионалан и деполитизован менаџмент. Сигуран сам да ће та екипа људи, са управним одбором и запосленима, успети да направи оно што од њих очекујемо. Очекивања су да за неколико година ПКБ буде нови београдски „Фијат”. ПКБ има скоро 30.000 хектара земљишта које се налази непосредно поред Београда, 9.000 крава, огромне површине под пшеницом, где очекујемо рекордне приходе ове године. Развијаћемо и друге културе које ће нам доносити новац, а улазимо и у реструктурирање и организацију фирме. Мислим да је то гаранција да ћемо стварно добити још један „Фијат”, овога пута на ободу Београда – рекао је Ђилас.

Како је навео градоначелник, у поседњих девет месеци од када је град преузео ПКБ доста је урађено, а садашње руководство корпорације има велику помоћ града. Ђилас је најавио да ће та корпорација до следеће године имати врло јасан напредак у свим областима.

– Мислим да ће фарма у ПКБ-у бити европска пре него што ће Србија бити у Увропској унији. Наша идеја је врло јасна, имамо менаџмент, имамо људе из Градске управе  који су у то укључени, поставићемо фирму на здраве ноге, а тада ћемо тражити и стратешке партнере који су спремни да заједно са нама уложе у развој. Ми ћемо до следеће године имати већ врло јасан напредак у свим тим областима. За 12 месеци нећемо успети да доведемо у добро стање нешто у шта десетинама година није улагано, али за неколико година хоћемо – нагласио је Ђилас.

Генерални директор ПКБ корпорације Рајко Мандић казао је да ће та корпорација уз подршку града и знања запослених следеће године „славити победу”. Он је додао да је жетва одлично кренула, да су за сада рекордни приноси и да се очекује успешна година.

Имање ПКБ-а које је данас посетио градоначелник Београда има 64 хектара, а очекивани принос је, како наводи Мандић, седам тона по хектару.

У мају 2010. потписан је уговор о преносу оснивачких права, чиме је званично Пољопривредна корпорација а.д. „Београд” прешла из надлежности републике у надлежност града Београда. У ПКБ корпорацији почетком 2011. године спроведена је власничка трансформација тако што је град Београд постао власник више од 99 одсто капитала предузећа. Сходно власничкој структури, у ПКБ-у су конституисани нови органи управљања и постављен је нови професионални менаџмент. Радни стаж запосленима је повезан закључно са 31. децембром 2010. године.

У перспективи је израда нове фарме са 2.500 грла у отвореном систему са централним излучењем, где би годишњи приход износио око 755.000.000 динара. Сетва 2010/2011. године обављена је на око 20.700 хектара. Завршена је жетва јечма на 1.260 хектара са приносом од 6,9 тона то хектару, што је рекордан принос у задњих десет година. Завршена је и жетва уљане репице на 650 хектара са приносом од 3,6 тона по хектару.

ПКБ корпорација је највећа фарма у Европи са 9.000 крава. Производња млека у првих шест месеци 2011. године већа је за 2,5 процента него у истом периоду прошле године.

ПКБ корпорација је највеће пољопривредно предузеће у Србији, које има  2.467 запослених. Основне капацитете ПКБ корпорације чини: 22.000 хектара обрадивих површина, у сточарству укупно 27.000 грла, погони за смештај и дораду житарица, погони за производњу воде, погон за производњу индустријске паре за потребе прехрамбене индустрије у индустријској зони ПКБ-а, пољопривредна механизација и транспортна средства.

У пластеницима који се простиру на два хектара годишње се произведе 60,5 тона парадајза, 16,5 тона краставаца, 20 тона паприке шиље и око девет тона бабуре, око 90.000 комада љуте папричице и око 134.000 комада зелене салате.
На отвореним површинама произведе се преко 100 тона поврћа: купуса, карфиола, броколија, црног лука, кромпира, шаргарепа и корена целера.