субота, 3. септембар 2011.

Изложбе, радионице и јубилеји обележиће наредни период у раду Музеја града Београда

Музеј града Београда ће у наредном периоду организовати низ значајних изложби, радионица и предавања, али и обележити неколико јубилеја, најавила је за Беоинфо директорка тог музеја Даница Јововић Продановић. 

Једну од значајнијих поставки у овој години, према њеним речима, представља актуелна изложба „Добро светлим” (Recte iluminas), као и пратеће радионице у Конаку кнегиње Љубице. 

– Изложба представља развој светиљки из римског периода на простору Београда, ташњег Сингидунума. Преко тог предмета (мале глинене посуде које горе уз помоћ уља и фитиља) може да се сагледа шира слика развоја римског Београда. Такође, посетиоци могу да сазнају нешто више о почецима серијске производње и настајању нечега што данас називамо брендом, јер су се оне под одређеним именом и стандардима производиле и користиле на територији читавог Римског царства, са погонима и у околини Београда – указала је Јововић Продановић.

Она је додала да ће у Конаку, до 9. септембра, бити одржана манифестација „Фестивал светла”, где ће  се, осим у културном центру „Град”, на Архитектонском факултету и још неколико локација у престоници, представити новитети из те области.

– Такође, у Конаку се очекује стото извођење програма „На кафи код кнегиње Љубице”, који приређује кустоскиња музеја Наташа Поповска. Популарни програм, где посетиоце дочекује лично жена кнеза Милоша и проводи их кроз време и простор у коме је живела, одржава се сваке суботе, али и, по захтеву посетилаца, уз могућност пријема и на енглеском језику – навела је директорка музеја.

Када  је реч о простору нове – будуће зграде Музеја града Београда у Ресавској 40б,  увелико се, према њеним  речима, врше припреме за отварање изложбе  истакнутог италијанског уметника Валериа  Берутиа.

Ексклузивну поставку, како је прецизирала, поштоваоци уметности моћи ће да погледају од 7. до 30. септембра, у организацији Културног центра Београда, Италијанског културног центра и амбасаде те земље у Београду.

Она је подсетила да ће изложба једног од водећих италијанских уметника, који је пре неколико година излагао  на Октобарском салону, бити још  један позитиван искорак на нашој  сцени, јер  се, додала је директорка, одавно није организовао догађај  толиког обима.

      – На дан музеја, 15. октобра, биће отворена изложба фотографија Аце Симића. Ради се о занимљивом пројекту, који ће представити фотографски опус дугогодишњег фоторепортера „Политике”, базиран највећим делом на животу у српској престоници између два светска рата. Иначе, у новој згради музеја до данас је организован део програма прошлогодишњег Октобараског салона, недеља архитектуре „БИНА”, као и изложба „Деведесете” у организацији Фонда Биљане Ковачевић Вучо – указала је Јововић Продановић. 

 – Додела зграде Музеју града Београда у Ресавској улици, према њеним речима, представља цивилизацијски чин, која ће омогућити да се на 11.000 квадрата смести уметничка грађа  од неолита до савремене уметности.

 Међу  објектима који припадају Музеју града Београду велику посећеност бележи Музеј Иве Андрића, смештен на истоименом венцу, у стану нашег  нобеловца, и традиционално Музеј  Николе Тесле у Крунској улици.

 – Ове године је Андрић у жижи интересовања због обележавања пола века од када му је уручена Нобелова награда за књижевност. Тим поводом, поред сталне поставке, организовали смо изложбу „Андрић као књижевник или као дипломата”, која је гостовала у Италији и државама региона. Тренутно та изложба кружи по градовима Француске, после чега се сели у Немачку. Програм ће бити интензивиран од октобра ове до истог месеца наредне године, када се на простору Андрићевог венца (Андрићев музеј, галерија „Озон” и „Нова”) бити организовано низ манифестација посвећених прослављеном писцу – најавила је директорка те културне институције.

Такође, веома су посећене и остале установе културе које су у надлежности града, попут Музеја Јована Цвијића, Педагошког и Музеја Паје Јовановића, Легата икона збирке Секулић, као и Музеја Афричке уметности на Сењаку, закључила је Јововић Продановић.