понедељак, 5. септембар 2011.

Драган Ђилас: Конференција несврстаних прилика да се Београд представи као модерна престоница за XXI век

Градоначелник Београда Драган Ђилас поздравио је данас у Старом двору шефове мисија и чланове више од 100 делегација који су се окупили у српској престоници да би обележили пола века од Прве конференције несврстаних земаља. Градоначелник је захвалио гостима што је Београду указана част да буде домаћин овог скупа.

– Ако је Прва  конференција несврстаних у Београду  обележила историју нашег града у другој половини прошлог века, мислим да ће ова конференција бити прилика и да се Београд представи као модерна престоница за XXI век. Садашња градска власт улаже велике напоре у правцу модернизације Београда, чувајући и поштујући традицију овога града. Београд је уочи прве конференције на коришћење добио реновирану зграду у којој се сада налазимо, као један од најрепрезентативнијих објеката у нашем граду и нашој  земљи. Интересантно је и да су прво дрвеће у Парку пријатељства на Новом Београду посадили учесници те Прве конференције, чиме је успостављена једна лепа традиција у нашем граду да државници и високи гости симболичким чином садње дрвета у том парку, обележавају пријатељство и сарадњу међу народима. А данас овај парк броји близу 200 стабала и представља зелену оазу у нашем граду, али и говори истовремено колико пријатеља Београд и Србија имају широм света – истакао је Ђилас.

Он је нагласио да се у том периоду дугом пет деценија, у Београду школовало неколико хиљада студената из готово свих несврстаних земаља. Многи од њих данас заузимају важне положаје у владама својих земаља и они не само да су спона међу народима, већ су на неки начин и наши амбасадори.

Покрет несврстаних земаља настао je као израз настојања великог броја земаља у развоју, већином насталих у процесу деколонизације, као својеврсна политичка алтернатива да у периоду хладноратовске поделе света избегну опредељење за један војно-политички блок и артикулишу самосталан спољнополитички наступ.

Термин „несврстани” сковао je индијски премијер Џавахарлал Нехру. Поред Нехруа и Јосипа Броза, други истакнути светски лидери који су учествовали у стварању Покрета несврстаних били су председник Египта Гамал Абдел Насер и председник Индонезије Сукарно.

Покрет несврстаних се све више бави социјално-економским питањима, као што су равномернији економски развој, борба против сиромаштва и болести, очување животне средине, ублажавање последица климатских промена, технолошки развој. Једина европска земља чланица овог покрета је Белорусија. У раду Покрета учествују и земље посматрачи које могу присуствовати самитима и састанцима на министарском нивоу. Такође, на самите и министарске састанке могу, на ad hoc основи, у својству госта, бити позиване и друге државе, као и међународне организације.

Специфичност Покрета несврстаних у односу на међународне организације јесте у томе што нема статут нити формалну институционалну административну структуру. Активностима руководи земља која председава, а председавајући се мења сваке три године. Активности Покрета координирају се и прате преко Координационог бироа који заседа у Њујорку у оквиру Уједињених нација.

Услед распада СФРЈ, чланство СРЈ у Покрету је суспендовано 1992. године. Након демократских промена у Србији и регулисања чланства СРЈ у УН, 25. септембра 2001. прихваћен је захтев за добијање статуса посматрача у Покрету. Од бивших република СФРЈ, Хрватска, БиХ и Црна Гора такође имају статус посматрача.

Покрет несврстаних земаља данас броји 120 чланица, што представља скоро две трећине чланица УН. Актуелни председавајући Покрета несврстаних земаља је Египат. Наредни председавајући је Иран, који ће 2012. бити домаћин  самита. Република Србија има статус посматрача  од 2001. године.

Пријему у Старом двору присуствовали су и председник Скупштине града Александар Антић, министар спољних послова Вук Јеремић и муфтија Мухамед Јусуфспахић.
 
Напомена: Снимак догађаја можете преузети са сајта www.infobiro.rs