недеља, 15. јул 2012.

Нови станари насеља у Улици др Ивана Рибара ужурбано се усељавају у своје домове

У новом насељу западно од Улице др Ивана Рибара у Новом Београду сваког дана све је више станара.

И током овог викенда нови станари са кутијама и кесама у рукама улазили су у станове које су чекали годинама, неки и деценијама. Дојучерашњи подстанари, искористили су шансу и на градском конкурсу под повољнијим условима добили свој „кров над главом”.

Гојко Дмитровић на прагу сопственог стана шири руке да репортерима „Беоинфа” покаже колика је била његова жеља да породицу усели у „своју кућу”.

– Још се нисмо распаковали, само смо уза зид наслагали кутије и кесе са најосновнијим стварима. Гледамо нове зидове и подове, отварамо прозоре и разгледамо крај, договарамо се шта ћемо где да ставимо. На конкурсу смо добили могућност да веома повољно купимо стан од шездесетак квадрата и тако прекинемо 17 година подстанарског стажа – каже Гојко.

Породица Дмитровић у Книну је оставила стан и све што је имала. Гојко је са супругом и две ћерке, старе четири и шест година, у Србију избегао под налетом „Олује”. Данас су то две лепе девојке – Невена похађа Вишу медицинску школу, а Николија је бабица.

– Пресрећни смо, јер смо претходно као подстанари живели у 30 квадрата, у Земун пољу. Стари власник је продао стан, а нови нас је притискао да се што пре иселимо, тако да се у свој стан усељавамо у последњи час – каже Невена.

Николија се радује што ће у двособном стану бити места за све њих. Она и сестра спавале су у кревету на спрат: где год су као подстанари живели морали су да се стискају.

– Сада сестра и ја имамо своју собу, али ћемо наставити да спавамо у кревету на спрат. Тако смо навикле. Засад немамо никог из друштва ко живи близу, али ће нас старо друштво стално посећивати у новом крају. Сви су се обрадовали када су чули да купујемо стан и пожурили су да нам помогну да преселимо ствари. Окупићемо их на великом слављу поводом усељења – најављује Николија.

Своју собу у новом стану добила је и Катарина Станисављевић. Подстанарка је од рођења, а мајка и отац свој стан добијају после 19 година подстанарског живота.

– Када сам прешла праг нисам могла да верујем да улазим у наш стан. Још нисам имала прилику да се упознам са комшијама, али ће овде сигурно бити много младих. Будући да тренирам ашихара карате, имам много другарица и другова из клуба са Новог Београда, тако да нећу бити усамљена – каже Катарина.

Изуетно је успешна: освојила је сребрну медаљу на Европском првенству за јуниоре у Летонији и златну медаљу на међународном такмичењу у Мађарској. У октобру је светско првенство у Београду, а Катарина ће после напорних тренинга моћи да се опушта у својој соби.

Док су бака и дека разгледали нов стан, Катаринина мајка Наталија није могла да задржи сузе. Задрхтао јој је глас док је описивала мешавину среће и неверице са којом је први пут ушла у свој дом.

– Испунила нам се животна жеља. Још нисмо свесни шта се десило; биће нам потребно време да схватимо да живимо у свом стану.

Трудимо се да у њега унесемо и нов фрижидер и шпорет, да их купимо на рате, али најважнији је кров над главом. Веома је леп и крај у коме се зграде налазе – истиче Наталија.

У девет зграда овог стамбеног комплекса изграђен је 731 стан, намењен онима који су на градском конкурсу испунили услове за куповину. У овим зградама изграђен је и 61 локал и 133 социјална стана. Пројекат изградње непрофитних станова, који већ десетак година реализује град Београд, омогућио је да, под повољним условима, бројни Београђани на овај начин дођу до крова над главом. Станове су добили запослени у здравству, просвети, предшколским установама, као и млади брачни парови, инвалиди, заслужни спортисти и други.