петак, 23. новембар 2012.

Пробијен тунел „Вишњица” – најдужа деоница колектора Интерцептор

Пробијањем тунела „Вишњица”, укупне дужине 6.730 метара, завршено је више од 50 одсто радова на изградњи колектора Интерцептор, капиталног објекта београдске канализације, који ће дугорочно решити проблем одвођења отпадних вода у престоници, саопштено је из Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу града. Копање тунела „Вишњица”, такозване пете деонице, почело је на градилишту Велико Село на обали Дунава, а тунелска машина јуче се појавила у Вишњичкој улици, чиме је омогућено спајање са раније изграђеним делом колектора у дужини од 800 метара.

У Дирекцији напомињу да укупна вредност изведених радова износи 55 милиона евра и да су средства обезбеђена из прихода накнаде за уређивање грађевинског земљишта, као и да ће у складу са расположивим приливом финансијских средстава наставити са пројектовањем и изградњом преосталих делова колектора.

Предност израде тунелском машином јесте што се не захтева измештање саобраћаја и постојеће инфраструктуре, осим на месту излазних шахти, где се врши монтажа и демонтажа машине. После вађења свих делова машине, уследиће опремање тунела, које ће трајати до пролећа следеће године, а бетонски прстенови тунела производе се у кругу градилишта у Великом Селу крај Дунава.

Иначе, укупна дужина будућег колектора Интерцептор, од новобеоградског Ушћа, са пролазом испод реке Саве до десне обале, и даље улицама Цара Душана, Венизелисовом (Ђуре Ђаковића) и Вишњичком до Великог Села, износи 13.080 метара. Од првих планова за изградњу 1980. године, па све до 2005, од укупно 13 километара Интерцептора изведене су две мање деонице, које чине око 10 одсто Интерцептора. Дирекција je 2005. године покренула веће активности на пројектовању и припреми, а од 2008. и на изградњи.
Изградњом Интерцептора биће решен проблем прикупљања свих отпадних, и дела атмосферских вода централног слива београдске канализације до будућег постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ) у Великом Селу. После пречишћавања отпадних вода, воде доброг квалитета ће се пуштати у Дунав.

Извођење колектора предвиђено је по деоницама, којих има укупно пет, у зависности од промене пречника и улива додатних количина отпадне воде. Тунел „Вишњица” представља пету деоницу, а преостале денице Интерцептора су:

Прва деоница – oд канализационе црпне станице (КЦС) Ушће у Новом Београду до укрштања улица Војводе Бојовића и Тадеуша Кошћушка. Дужина ове деонице је укупно 1.520 метара са пролазом испод реке Саве и колектором дуж Булевара војводе Бојовића.
Друга деоница – отворен ископ колектора, улицама Цара Душана и Ђуре Ђаковића до улаза у тунел Карабурма, а укупна дужина деонице је око 2.800 метара.

Трећа деоница – тунел „Карабурма”. Дужина ове деонице је 1.320 метара, а током 1990. године изведено је 523 метра. За преостали неизведени део потребно је новелирати главне пројекте. 

Четврта деоница – Од тунела „Карабурма” до тунела „Вишњица”. Дужина ове деонице је 1.729 метара. Урађени су главни пројекти и у претходном периоду изведено је 779 метара, док је преосталих 950 метара колектора изведено у оквиру извођења са петом деоницом (тунел „Вишњица“)

Несклад између пораста броја становника и недовољног развоја канализационих система, довео је до тога да је највећи број корисника прикључен на општи систем канализације, што значи да се кишне и фекалне воде не раздвајају. Поред тога, непостојање објекта као што је Интерцептор створило је десетине излива непречишћеног отпада у Саву и Дунав, а стари колектори постали су недовољни или дотрајали.

Значај Инерцептора је у подизању нивоа комуналног стандарда града и хигијенско-санитарних услова живота грађана, а посебно у повећању искористивости водених и приобалних површина на подручју Београда. Поред ових унапређења, постоји и међународна обавеза Републике Србије, као потписника Конвенције о Дунаву, која предвиђа изградњу оваквих објеката ради спречавања даљег загађивања реке.