недеља, 10. новембар 2013.

Посмртни остаци Милунке Савић положени у Алеју великана

Уз тактове песме „Тамо далеко”, почасну паљбу и химну „Боже правде”, посмртни остаци Милунке Савић, српске хероине из балканских ратова и Првог светског рата, пренети су данас у Алеју великана. Поред Томислава Николића, председника Републике и чланова Владе, венце су положили Зоран Алимпић, заменик председника Скупштине града Београда и Никола Никодијевић, члан Градског већа. Парастос Милунки Савић одржао је патријарх српски Иринеј са свештенством СПЦ.

Зоран Алимпић је истакао да је овим чином исправљена велика неправда према српској хероини Првог светског рата.


– Данас исправљамо једну велику неправду, јер Милунка Савић, као најодликованија жена-борац и ратник из Првог светског рата, није била довољно поштована и вреднована у веку који је за нама. Сада је дошло време да се то исправи, и можемо рећи да је Милунка Савић добила поштовање и сахрану какву заслужује, војничку и државну. Управо то, што је она била жена и ратник чини то да њено дело још више ценимо и поштујемо. Овај чин је на неки начин и добар увод на оно што нас чека идуће, 2014. године, када ће читав свет обележити стогодишњицу почетка Великог рата. Србија ће то свакако посебно обележити, јер је она прва нападнута и то је место где је започет Први светски рат – рекао је Зоран Алимпић, заменик председника Скупштине града Београда.

Председник Србије је истакао да, одајући почаст Милунки Савић, дан уочи прославе потписивања примирја у Првом светском рату, ми, захвални потомци, одајемо почаст свим својим јуначким прецима. Патријарх српски Иринеј је указао да је Милунка жртвовала себе без остатка, доживела и сносила све тешкоће рата и страдања и дочекала оно за шта се и борила - слободу српског народа.

Милунка Савић је учествовала у два балканска и Првом светском рату и носилац је војне златне Карађорђеве звезде са мачевима, златне медаље за храброст „Милош Обилић”, Легије части четвртог и петог степена, француског Ратног крста, Албанске и споменице Солунског фронта.


Рођена је крајем 19. века у селу Копривница, недалеко од Рашке, а учествовала је у балканским ратовима под именом Милун Савић, шишала се и повијала груди како се не би открило да је жена, али је Милункина „тајна” откривена је пошто је у Брегалничкој бици, 1913. године, рањена у груди. У Првом светском рату била је део чувеног „Гвозденог пука”, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило”. У јесен 1915. године Милунка је, у Македонији, тешко рањена у главу и тако повређена повлачила се преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт где је учествовала у биткама које српска војска води на лето и јесен 1916. године.

После рата, хероина Великог рата радила је у Босни и Херцеговини као куварица, болничарка, контролор у фабрици војних униформи. После ургенција сабораца, 1929. године се запослила као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део радног века. Умрла је 5. октобра 1973. године.

Посмртни остаци Милунке Савић у Алеју великана пренети су из породичне гробнице, на иницијативу Историјског музеја Србије, и уз помоћ њених потомака, града Београда, Градског завода за заштиту споменика културе, СПЦ, Министарства одбране, и под покровитељством председника Србије.