четвртак, 9. јул 2015.

Представљен нови модел унапређења система градског превоза

Градоначелник Београда Синиша Мали представио је данас у Старом двору нови модел унапређења система градског превоза, који ће бити ефикаснији, оптималнији и јефтинији. Јавности је данас представљен нови модел тарифног система, као и нова мрежа линија градског превоза. – С обзиром на то да је један од највећих проблема грађана у Београду јавни превоз, пре осам месеци смо одговорно почели да се бавимо његовом анализом како бисмо нашли системско, одрживо решење. У овим активностима учествовао је велики број стручњака, пре свега са Саобраћајног факултета, као и Дирекција за јавни превоз и челници Града Београда – рекао је Синиша Мали. Он је истакао и да ће нови тарифни систем бити у примени од 1. октобра ове године, а нова мрежа линија од 1. јануара 2016. године. – Тарифни систем подразумева поделу на четири зоне, по узору на велике светске градове и смањење цена превоза, нарочито за грађане из приградских делова града. Систем ће бити праведнији за све грађане, а цене карата ће за 80 процената грађана који се возе приградским саобраћајем бити ниже, и то до 45 процената. Такође, биће могуће плаћање карте мобилним телефоном и бесконтактним картицама. То Београд сврстава међу пет градова у Европи који примењују ту технологију – истакао је градоначелник. Он је објаснио да је Град Београд прихватио сугестије грађана и да се активно ради на томе да се унапреди и квалитет превоза. – Јуче смо добили сагласност Комисије за јавно-приватна партнерства Републике Србије да започнемо тендер за избор приватних ауто-превозника, који ће кренути у августу и до краја године ћемо изабрати приватне ауто-превознике који ће возити грађане наредних десет година. Сви аутобуси које од 1. јануара будемо уводили у саобраћај, мораће да имају клима-уређаје, бројаче путника, бежични интернет и видео-надзор. На тај начин не само да унапређујемо квалитет градског саобраћаја, већ и прихватамо сугестије грађана – рекао је градоначелник напоменувши да ће се све новине наћи на сајту Дирекције за јавни превоз. Он је додао да ће грађани моћи да погледају нову мрежу линија и дају своје предлоге и коментаре. – Желимо да од 1. јануара грађане превозе аутобуси у једној боји, а која ће то боја бити, грађани ће моћи да се изјасне. Осим тога, имаћемо и нова стајалишта која ће на јасан начин обележавати четири зоне, а у плану је да те информативне табле заменимо на територији целог града до краја наредне године – рекао је градоначелник и захвалио свима који су учествовали у припреми ових предлога. Градски менаџер Горан Весић нагласио је да данашња презентација показује резултат вишемесечног озбиљног рада читавог низа градских служби, као и људи ван Скупштине града којима град дугује велику захвалност. – Ово је први пут у новијој историји града да се променама у градском превозу приступило системски. Оне нису прављене на основу неке одлуке или да ли се то некоме свиђа или не, већ на основу егзактних истраживања, струке, као и рада великог броја људи. Ово је испуњење изборних обећања нас који смо били чланови Привременог органа када смо се кандидовали за ове функције у граду. Ми смо тада говорили да ћемо смањити цене превоза у граду, посебно у приградском саобраћају, јер смо већ тада видели да су оне нелогичне, безобразно високе и на неки начин дискриминишуће. За то нисмо криви, таква ситуација траје деценијама јер се нико тиме није бавио. Нисмо то обећање могли да испунимо одмах, чекали смо да добијемо егзактне анализе и данас са поносом можемо да кажемо да смо испунили обећање које смо дали грађанима у приградским општинама да ћемо исправити то и да ће они плаћати пристојну цену превоза, а не цену коју не могу да плате – рекао је Весић и додао да је захваљујући томе од 500.000 грађана који користе превоз у приградском саобраћају само њих 22.000 данас плаћа карту. Он је нагласио да Скупштина града позива људе да плаћају карте, али са оваквом ценом понекад су имали и разумевања што понеки од њих нису плаћали. – Сада ће бити у прилици да плаћају ниже цене као и сви остали грађани Београда и на томе ћемо инсистирати. Значи укинут је један дискриминаторски однос према приградским општинама. Нема више јавног превоза грађана првог и другог реда и сви ће плаћати цену карте према месту у коме живе. Наравно да ће у приградском превозу та цена бити нешто виша с обзиром на број километара, али нећемо долазити у ситуацију да се у неком насељеном месту, а таквих случајева је било, усред места завршава ИТ1 и почиње ИТ2, људи који живе до једног семафора плаћали су 3.275, а они који живе десет метара даље плаћали су 7.700 динара. То је нешто што је недопустиво – рекао је градски менаџер. Весић је нагласио да ће се успоставити јединствен систем и више се никад неће дешавати да се на истим линијама плаћају различите цене карата. Додао је да је први пут креиран сајт на коме ће бити постављена мрежа линија. Оне ће, осим тога, бити објављене у новинама и у градским општинама и грађани ће у наредних неколико месеци моћи да дају своје примедбе и сугестије. Ово је први пут да грађани креирају заједно са Скупштином града мрежу линија, јер тај систем треба да буде заједнички. – У последњих годину и нешто дана урадили смо тектонске промене у јавном саобраћају, који је највећи проблем који смо затекли у Београду. Мислим да смо овим направили велики корак да грађани почну да прихватају јавни саобраћај као нешто што припада и њима а не само Скупштини града и да ћемо после ових мера успети да јавни саобраћај постане нешто што је наше, нешто што ћемо заједнички чувати и чију ћемо услугу плаћати, а заузврат добијати услугу коју треба да имају грађани који живе у једној европској престоници у 21. веку – рекао је Горан Весић. Главни градски урбаниста Милутин Фолић казао је да је изглед нових стајалишта производ студиозног размишљања и анализа које су спроведене у претходном периоду. – Прва информација на стајалиштима која је уочљива је нови лого Дирекције за јавни превоз, следећа информација је тарифна зона и трећа табла је са ознакама који превоз у том делу саобраћа – објаснио је он. Директор Дирекције за јавни превоз Угљеша Митровић представио је новине у тарифном систему јавног градског превоза и подсетио да је затечено стање у превозу било лоше, да су нејасне границе зона, нејасна и неразумљива ценовна политика, да је мали број путника плаћао карту и да су стајалишта веома запуштена. Према његовим речима, нови тарифни систем ће бити подељен на зоне по узору на организацију превоза у већим европским градовима. Прва зона је ужа зона града, друга је шире градско подручје, трећа зона је Барајево, део Гроцке, Обреновац и Сопот, а четврта Младеновац и Лазаревац. Славен Тица, продекан за науку и истраживање на Саобраћајном факултету, у оквиру предлога нове мреже линија у Београду коју је израдио тим ове институције, представио је три фазе могућег развоја транспортног система путника. Према првој варијанти линија, која не захтева улагања и која се може одмах применити, Београд би требало да има 11 трамвајских, седам тролејбуских, 121 аутобуску линију и једну линију градске железнице. Уз потребне измене у динамичком и статичком смислу, положаја стајалишта и другим елементима студије, ефекат свих примењених мера довео би до убрзања градског превоза за 4,4 одсто у односу на постојећи систем. Тиме би се растеретили постојећи терминуси у центру града (Зелени венац, Студентски трг, Трг републике), уз увођење четири нова (Блок 72, Блок 58, Вилине воде и Лештане), две нове трамвајске линије (линија 4: Ташмајдан – Бањица, линија 11: Калемегдан – Нови Београд), као и прве електролиније Калемегдан (Доњи град) – Славија. Друга варијанта подразумева минимална улагања и може бити примењена почетком 2016. године. Она подразумева 11 трамвајских, седам тролејбуских, 119 аутобуских и две линије градске железнице. Ефекти би били повећање брзине саобраћаја за 7,49 одсто, физички би била измештена три терминуса из центра града, уведено десет нових, а тролејбуски терминус би се налазио у Дунавској улици. Трећа варијанта подразумева концепт развоја мреже линија до 2020. године, без учешћа метроа. Она би, према студији Саобраћајног фалултета, подразумевала пролазак трамваја кроз Улицу краља Милана, прелазак преко Моста на Ади, деоницу од Бановог брда до Видиковца, Булеваром Зорана Ђинђића до Бежанијског гробља, шински систем од Омладинског стадиона до Миријева, као и део линија везан за део ка Београду на води, повезивање платоа од Економског факултета до Теразијског платоа покретним степеницама и успињачама. Овај систем, према речима Славена Тице, не искључује изградњу метро система, а заузврат обезбеђује како ефикасност у транспортном смислу тако и у смислу очувања животне средине.