Најстарији градски трг заузима простор од улице Васе Чарапића, око Универзитетског парка, до Узун-Миркове улице.

За време Турака на овом месту се налазило турско гробље, које се ту задржало све до шездесетих година 19. века. На делу садашњег Универзитетског парка, српске власти су 1824. отвориле Пазариште (касније Велика пијаца). Приликом регулације града, после 1869, контуре Студентског трга су добиле правилнији облик. На једној половини остала је Велика пијаца, а друга је претворена у парк. У то време, а и касније, најлепши украс Трга представљало је Капетан-Мишино здање, подигнуто 1863. У њему је данас Ректорат Универзитета у Београду.

Када је 1927. уклоњена Велика пијаца, цео простор је претворен у парк у којем је још 1897. подигнут споменик Јосифу Панчићу, а 1930. овамо је пренет споменик Доситеју Обрадовићу (са улаза у Калемегдан). Некада се у парку налазила чесма подигнута у част краља Александра Обреновића.

Пре Првог светског рата овде су се налазила два позната београдска хотела: "Македонија" (на углу улице Васе Чарапића и Студентског трга) и "Империјал" (поред Капетан-Мишиног здања). На углу Студентског трга и Узун-Миркове улице постојала је позната кафана "Уједињење", срушена 1935.

Данас се Студентски трг налази у средишту између неколико факултета (Филозофски, Филолошки, Природно-математички).