Трг Николе Пашића налази се између Теразија, Булевара краља Александра и улице Дечанске, и најмлађи је београдски трг; изграђен је 1953. када је на њему постављен водоскок.

У првој половини 19. века овде је била пуста ливада коју је пресецао Цариградски друм. Тај део друма постепено се претварао у улицу која се најпре звала Сокаче код "Златног топа" (по истоименој кафани у близини), а затим Маркова улица. Недалеко од места где је сада зграда Народне скупштине, на почетку Влајковићеве улице, налазила се једана од највећих турских џамија - Батал-џамија, која је срушена 1869. године.

После Првог светског рата овде су се налазиле углавном приземне и једноспратне зграде. У једној од њих био је смештен суд за Срез београдски (познатији као "Сељачки суд"), где је за време немачке окупације био злогласни затвор Гестапоа. Између два рата изграђене су зграде Народне скупштине (1936), Аграрне банке (после рата овде је био смештен ЦК КПЈ), затим зграда листа "Време" (сада "Борба"), биоскопа "Београд" и друге.

Урбано и архитектонско формирање трга отпочело је после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена трамвајска окретница, изграђен водоскок, уклоњене ограде испред бивше дворске баште и Народне скупштине, и подигнут велики број зграда, међу њима Дом синдиката, зграда Градске управе, Инвестициона банка. Овај трг је дуго носио име Трг Маркса и Енгелса.

На Тргу је 1998. подигнут споменик Николи Пашићу.