понедељак, 3. август 2020.

„Професорска колонија у Београду" утврђена за културно добро

Завод за заштиту споменика културе Града Београда саопштио је да је одлуком Владе Србије, након њеног објављивања у „Службеном гласнику” од 31. јула, „Професорска колонија у Београду” утврђена за културно добро, односно просторно културно-историјску целину.

Граница просторне културно-историјске целине са заштићеном околином обухвата простор од Улице митрополита Петра, преко Улице Чарлија Чаплина, затим Улицом браће Грим, па Улицом Љубомира Стојановића (у оквиру блока обухвата објекте уз улице Љубомира Стојановића и Јаше Продановића), све до Цвијићеве улице.

Наставља се Ђушином улицом (обухватајући објекте блока уз ову улицу) до Улице Драже Павловића, затим Таковском улицом (обухватајући објекте уз Улицу Јаше Продановића), дуж Цвијићеве улице до укрштања са Улицом Чарлија Чаплина и Булеваром деспота Стефана до укрштања са Стеријином улицом.

Простор „Професорске колоније” представља целовиту и јединствену урбану целину која је у највећем делу изведена у складу са теоријом и праксом изградње вртних градова. За историјат изградње посебно је значајна структура становништва, односно оснивачи „Професорске колоније” који су били професори и асистенти Београдског универзитета, од којих су њих 23 били доктори наука и 15 академика, наводи се у саопштењу.

Основа за реализацију урбнистичког концепта и каснију изградњу „Професорске колоније” био је Генерални урбанистички план Београда из 1923. године, док су последњи објекти подигнути у другој фази изградње, од 1927. до 1941. године.